ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)

Читање из посланице Римљанима Светог апостола Павла (Рим. 2, 10-16)
Браћо, слава и част и мир свакоме који чини добро, а најприје Јудејцу и Јелину; јер Бог не гледа ко је ко. Јер који без закона сагријешише, без закона ће и изгинути; а који под законом сагријешише, по закону ће се осудити. Јер нису праведни пред Богом они који слушају закон, него ће се оправдати они који испуњавају закон. Јер кад незнабошци немајући закона чине од природе што је по закону, они немајући закон сами су себи закон; они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по закону, пошто свједочи савјест њихова, и пошто се мисли њихове међу собом оптужују или оправдавају, на дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мојему кроз Исуса Христа.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 4, 18-23)
У време оно, идући Исус покрај мора Галилејског видје два брата, Симона, званога Петар, и Андреја, брата његова, гдје бацају мрежу у море, јер бијаху рибари. И рече им: Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи. А они одмах оставише мреже и пођоше за њим. И отишавши одатле видје друга два брата, Јакова Зеведејева и Јована брата његова, у лађи са Зеведејем, оцем њиховим, гдје крпе мреже своје, и позва их. А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за њим. И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим, и проповиједајући јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу.
ТУМАЧЕЊЕ
Онај који ради све по Закону – оправдан је
Господ не осуђује личности (људи), већ различита дела. То није зато што је један Јудејин, а други Римљанин, није зато што је један почаствован, а други проказан, већ је то због дела о којима се говори. Господ овде показује не само истоветност Јудеја и Римљана, већ и указује на већу тежину Јудејима зато што су они чули Закон. А незнабошцима се суди без Закона. Али, без Закона – не значи овде и горе од нечега, већ само лакше, јер немају Закон по коме ће им се судити… Они су осуђени само по закону природе, али Јудеји… на њима је већа одговорност, али ће им бити и већа казна којом ће пострадати. О њима се говори како им није потребна милост, како би били оправдани Законом. Показује се ипак да они треба више да покажу од незнабожаца, јер ће суровије бити кажњени. (Св. Јован Златоуст, Омилија 5 на Рим. 1)
Рекао је Петру и Андреју, пођите за Мном и учинићу вас ловцима људи
Ипак је апостол Јован нагласио да су ови апостоли позвани на другачији начин. Дакле, очигледно је да је било другог позива. Неко може ово да схвати из различитог угла. Речено је да они дођу Њему јер Јован Крститељ није још био ухваћен и утамничен, али је после био у тамници. Овде Андреј зове Петра, а Исус њих обојицу… И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар (стена) (Јн. 1, 42). Јеванђелист Матеј је већ рекао да их је позвао по том имену. Од тог тренутка када га год позову, тим именом га зову, јер му је то било послушање. Они су сви били добро научени… Иако су они били у сред свог уобичајног посла, све оставише и пођоше за Њим… Управо је то послушање које Христос од свих нас тражи.
То исто видимо и код онога који тражи да само сахрани свога оца: А други од ученика Његових рече Му: Господе! Допусти ми најпре да идем да укопам оца свог. А Исус рече њему: Хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртваце (Мт. 8, 21-22). (Св. Јован Златоуст, Омилија 14 на Мт. 4, 3)