ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Римљанима Светог апостола Павла (Рим. 3, 28 – 4, 3)
Браћо, мислимо да ће се човјек оправдати вјером без дјела закона. Или је Бог само Јудејаца, а не и незнабожаца? Да, и незнабожаца. Јер један је Бог, који ће оправдати обрезање из вјере и необрезање вјером. Укидамо ли, дакле, закон вјером? Никако! Него закон утврђујемо. Шта ћемо, дакле, рећи за Авраама, оца нашега, да је постигао по тијелу? Јер ако се Авраам дјелима оправда, има хвалу, али не пред Богом. Јер шта каже Писмо? И вјерова Авраам Богу и то му се урачуна у праведност.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 7, 24 – 8, 4)
Рече Господ: сваки, дакле, који слуша ове ријечи моје и извршује их, упоредићу га са човјеком мудрим који сазида кућу своју на камену; и удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови, и навалише на кућу ону, и не паде; јер бјеше утемељена на камену. А сваки који слуша ове ријечи моје и не извршује их, биће сличан човјеку лудом који сазида кућу своју на пијеску; и удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови и ударише на кућу ону, и паде, а пад њезин бијаше страшан. И када заврши Исус ријечи ове, дивљаше се народ науци његовој. Јер их учаше као онај који власт има, а не као књижевници и фарисеји. А кад сиђе са горе, за њим пође мноштво народа. И гле, дође губавац и клањаше му се говорећи: Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити. И пруживши руку Исус, дохвати га се говорећи: Хоћу, очисти се. И одмах се очисти од губе своје. И рече му Исус: Гледај, никоме не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповједио Мојсеј ради свједочанства њима.
ТУМАЧЕЊЕ
Аврам је веровао у Бога и Он га је прогласио за праведника
Кад се говори овако, као у овом одељку из Светог Писма, две ствари саблажњавају Јудеје: прво, да ли је могуће да се човек спаси због својих дела или да буде спасен без њих; а други, да ли ће бити спасен онај који ужива благослове или онај који дуго времена живи по Закону… Јудеји, или сви они који поштују Закон, тако не говоре већ мисле да ће бити спасен сваки човек из њиховог племена.
Остаје питање, на основу чега ће човек бити спасен? Да ли Бог појединачно гледа на људе и тако их спасава? Па Бог свима показује Своју славу, чак и незнабошцима, а људи понекад и не верују да је Он Бог, а Он је Бог свих људи, зато се о свима и брине, а ако се о свима брине, све ће и спасити према њиховој вери. (Св. Јован Златоусти, Омилија 7 на Рим. 3)
Бићу као онај који своју кућу гради на камену
Његова воља, иако сви дају плодове свог труда, јесте да покаже колико је велика моћ врлине, чак и у данашње време. У чему је та моћ? Човек треба да живи безбедно, далеко од било каквих ужаса и да остане изнад свих лоших ствари које искушавају. Како можемо да будемо исти као и лоши? Не може онај који носи на глави дијадему себе самог да покаже великим и моћним, већ само онај који живи врлински. Заиста је чудесно: да – у олујном времену које траје данима – човек остане постојан, на свом путу. Сваки човек – својим гресима, смрћу – метафорично изображава палог човека… Апостоли су и сведоци наших живота, јер су они преживели олује и велике недаће, покренуте и од народа и од владара, али и од демона и свакога зла. У таквој ситуацији они су остали постојани у вери као стена и ишли свуда по свету да такву веру и проповедају. (Св. Јован Златоусти, Омилија 24 на Мт. 7, 3)