ПИШЕ: Протопрезвитер-ставрофор мр Слободан Јокић
(Текст је настао на основу беседе коју је аутор изговорио на светој Литургији у параклису Покрова Пресвете Богородице у Минхену, у недељу Свих светих, 2/15. јуна 2025. године)
„И ко не узме крст свој и пође за мном, није мене достојан“ (Мт. 10, 38) Ово су речи које говоре истину о нашем животу, Господ нам каже да је наш живот крстоносан, и да ако желимо да идемо за Њим, требамо да узмемо крст свој, а крст свој је живот свој, и оно што живот донесе и оно што нам се у животу отвори и тим путем којим ходимо. Када са благодарношћу и вером у Господа узмемо крст и идемо за Њим, постајемо сведоци и браћа и сестре Господа, и зато Господ каже, да они који крену за Њим, они ће сести на дванаест престола, сешће са Њим у Царство небеско. Господ нам је обећао Царство небеско, али оно је већ и овде и сада. Ако не живимо Царство небеско и оно што нам оно доноси, овде у овоме животу, онда пролази живот поред нас и не носимо крст Господњи, јер то требамо да сведочимо у овоме животу. Хришћанска вера није тренутак или неки хоби који нам се дешава с времена на време, него наша вера треба да буде сваки тренутак нашега живота, сваки трептај нашега срца, све оно што радимо у животу треба да меримо нашом вером, али и да судимо нашом вером. Чиме год да се бавимо у животу јесте ношење крста, јер где год да се појавимо, треба да посведочимо да смо крстоносци. Када дођемо у неку канцеларију у којој радимо, да они људи који са нама раде могу рећи: ово је хришћанин, у њега се могу поуздати, он је ближњи мој, иако не мислимо исто и не верујемо исто, он је човек који ће бити ту, он сведочи нешто више и узвишеније, он сведочи тајну крста, тајну васкрсења и тајну Царства небеског. Кроз ту нашу љубав на свакоме месту, посведочићемо и рећи: Ево слуге Господњега.
На светост смо сви ми позвани. Није светост нешто далеко, страшно или нешто што се само другоме дешава, светост је оно што треба да се дешава свима нама, јер смо позвани да будемо свети, да својим животом посведочимо светост и да тако живимо као свети. Позвани смо да живимо као што су живели свети Божји угодници кроз векове, сведочили својим животом, па и живот свој положили за своју веру, да се не одрекну Христа ради пролазног блага овога света. Апостол Павле своје посланице увек почиње речима Светима (којима шаље писмо), то су живи људи, али који су позвани на светост. Када погрешимо у том ходу нашега живота, потребно је да станемо, промислимо и променимо то што смо учинили, то је покајање. Потребно је да променимо начин свог живота, да наша вера нама буде суштина, смисао и биће нашега живота, и онда ћемо бити слични онима из сабора светих. Свети су нам најлепши пример како требамо да живимо и како требамо да ходимо.
Када читамо житија светих видимо да многи велики грешници од Господа добијају шансу да буду другачији и бољи, да буду свети. То Господа и нама даје, али кроз тај процес покајања и повратка дому своме. Дошавши к себи, враћамо се Оцу своме и Богу своме, и онда нас чека велика награда, али и већ овде у животу велики благослов, јер када смо у вери, онда је наше биће испуњено радошћу, срећом, благољепијем и љубављу, а онда се то крунише Божјим обећањем да ћемо сести са Њим у Царству небеском и да ћемо се назвати Његови ближњи и Његови пријатељи. Господ нам пуно даје, Он нам дарује близину да будемо Његови пријатељи, Он са нама разговара искрено као са браћом и сестрама својим, таква треба бити и наша молитва када се обраћамо Господу. Наша молитва треба бити искрена, и да Господу заблагодаримо, и да Га замолимо, и да Му се пожалимо, све то Господ грли и прихвата у својој љубави и свом небеском загрљају.
Када мислимо да смо на маргини живота и овога друштва, очима вере ми знамо да ћемо бити први који ће стати у ред оних који ходе и хитају Царству небеском, то је наш смисао, то је наша вера која је наше биће. Призвани смо да у тој вери проводимо свој живот, да тако посведочимо овоме свету који не зна за Христа, казујући свима да на светој Литургији постајемо једно са Богом, али и једно једни са другима, то је заједница у коју нас Господ сабира, да будемо сви заједно са сабором светих.
*Аутор је сарадник мисионарског портала Кинонија.
