ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из прве посланице Коринћанима Светог апостола Павла (1Кор. 10, 12-22)
Браћо, који мисли да стоји нека пази да не падне. Друго вас искушење није снашло осим човјечијега; вјеран је Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити са искушењем и крај, да можете поднијети. Зато, љубљени моји, бјегајте од идолопоклонства. Као мудрима говорим; судите ви шта кажем. Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хљеб који ломимо није ли заједница тијела Христова? Јер један је хљеб, једно смо тијело многи, пошто се сви од једнога хљеба причешћујемо. Гледајте Израиља по тијелу: који једу жртве нису ли заједничари жртвеника? Шта, дакле, кажем? Да је идол нешто? Или да је идолска жртва нешто? Не, него да оно што незнабошци жртвују, демонима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са демонима. Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску; не можете учествовати у трпези Господњој и у трпези демонској. Зар да разљутимо Господа? Јесмо ли јачи од њега?
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 16, 20-24)
У вријеме оно, запријети Исус ученицима својим да ником не казују да је он Исус Христос. Од тада поче Исус казивати ученицима својим да њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старјешина и првосвештеника и књижевника, и убијен бити, и трећи дан да ће устати. И узевши га Петар поче га одвраћати говорећи: Боже сачувај, Господе! то неће бити од тебе! А он окренувши се рече Петру: Иди од мене, сатано! Саблазан си ми, јер не мислиш што је Божије него што је људско. Тада Исус рече ученицима својим: Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде.
ТУМАЧЕЊЕ
Не можете учествовати у трпези Господњој и трпези демонској
Постоје и искушења која не можемо да издржимо. Која су то? Тешко их је побројати… Могућност да издржиш искушење лежи у Божијем допуштењу и Његовом утицају, то је сила коју нам Он даје својом вољом… О, благословени Павле да ли ти даде име чаша благослова, онима који су уплашени. Да, каже он, а тај израз нема зла у имену. Када га зовем благословом, мислим на хвалу и благодарење и тада откривам сво благо Божје доброте и призивам све могуће дарове у (свој) ум… Захваљујем што су уклонили цело човечанство од греха. Будући далеко, приближио их је онда када нису имали наде и живели су без Бога у свету, јер тада их је Он начинио својом браћом и децом. Захваљујем због тога.
Ми заједничаримо не само учествовањем и узимањем удела, већ и саборношћу… Шта је онда Хлеб? Тело Христово. Шта они постају да би учествовали у томе? Тело Христово: не кроз многа тела, већ кроз само једно… Ми смо у заједници (сабрани) са другима (ближњима) и са Христом… А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко (Дела. 4, 32). Он нам пружа, као што би неки рекли, другу врсту хране и пића: Његово Тело и Крв… Преко природе чини се исто, али су такви слободни од греха и пуни живота… Он даје да сви учествују и да се сједине у животу и вечно живе у Причешћу. (Св. Јован Златоуст, Омилија 24 на 1. Кор. 10, 1, 3, 4)
Он заповеда својим ученицима да не би требало да икоме кажу да је Он Исус Христос
Прихвати све благослове и лепа осећања када први пут изговориш: Он је Син Божији, па тек онда Га види Распетог… Зато Он каже својим ученицима: Још вам много имам казати; али сад не можете носити (Јн. 16, 12), јер би много народа већ пало због много чега и то би требало – онда – да се сматра највећом тајном коју човек може да носи и да је издржи иако се пред њима објавила у прави час. Тако је и апостол Петар и поред много чудеса, био слаб, после догађаја на Крсту, и после примања извесних назнака да је Он васкрсао и оставио учење о Духу Светоме. Он је после ипак проповедао као лав народу јудејском, упркос многим недаћама и многим побијеним (хришћанима)… А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога Живога (Мт. 16, 16). Апостол Петар је овим речима потврдио Оваплоћење… онај који је био благословен рекао је ту истину, а није ли он ускоро пао, пострадао, па се и побојао Његовог страдања? Апостол Петар се остварио ипак у оним стварима које му нису биле откривене. Видите ли зашто Господ пере апостолима ноге… Он, ипак, потврђује да је далеко од тога да страда против своје воље, већ спочитава апостолу Петру после непослушности и назива га сатаном… (Св. Јован Златоуст, Омилија 54 на Мт. 16, 4-6)