ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из прва посланице Коринћанима Светог апостола Павла (1. Кор. 16, 4-12)
Браћо, ако буде вриједно да и ја идем, поћи ће са мном. А вама ћу доћи кад прођем Македонију, јер ћу проћи кроз Македонију. А код вас, можда ћу се задржати или и презимити, да ме ви отпратите куда пођем. Јер нећу да вас видим сада узгредно, него се надам да неко вријеме останем код вас, ако допусти Господ. А у Ефесу ћу остати до Педесетнице; јер ми се отворише велика врата за рад, и противника је много. А ако дође Тимотеј, гледајте да буде код вас без страха; јер он ради дјело Господње као и ја. Зато нико да га не презре. Испратите га с миром да дође к мени, јер га чекам са браћом. А што се тиче брата Апола, много га молих да доће к вама са браћом; и свакако не бјеше воља да сада дође, али ће доћи кад буде прилика.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 21, 28-32)
Рече Господ причу ову: А шта вам се чини? Човјек неки имаше два сина, и дошавши првоме рече: Синко, иди данас ради у винограду моме. А он одговарајући рече: Нећу! И послије се раскаја и отиде. И приступивши другоме рече тако исто. А он одговарајући рече: Хоћу, господару!И не отиде. Који је од ове двојице извршио вољу очеву? Рекоше му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и блуднице прије вас ући у Царство Божије. Јер вам дође Јован путем праведним, и не вјеровасте му; а цариници и блуднице повјероваше му; а ви видјевши то, не раскајасте се затим да му вјерујете.
ТУМАЧЕЊЕ
Велика врата ми се отворише, а много је званих
Зашто Господ каже можда, није ли Он већ потврдио многе људе? Апостол Павле није све ствари пророковао, из њему добро познатог разлога. Сила Духа Светога води га где год то Дух жели, а не где он хоће… У овом случају позваних је много, јер човекова вера је огромна зато што је она као неки велики и широк улаз у Царство. Али, шта су велика врата? Има много оних који су спремни да приме веру, а многи су спремни и да приступе и да буду преобраћени. Ствари који ће доћи, сада се наглашавају и указује се на послушање вере. Дах ђавола је тада угушен, јер види многе који од њега одлазе. Видите ли да је неопходно да се каже: битка је била велика… Било је многих који су били против њега, а то је показатељ да је Јеванђеље напредовало. Није било времена када је ђаво пропадао, осим када је гледао да људи чине добра дела (упореди са Мт. 12). Када ми желимо да изразимо нешто велико и часно, не велико по раду којим то чинимо, већ што задобијамо. Апостоли Марко и Павле наглашавају да је много званих… (Св. Јован Златоуст, Омилија 43 на 1. Кор. 16, 5, 6)
Који од двојице браће јесте по вољи очевој?
Опет их Господ поучава причом, опонашајући нешто што је народу несхватљиво и нешто што је спремно да се потчини ауторитету оних који су га осудили. Ова двојица синова могу да символизују и незнабошце и Јудејце. Један је морао да буде под тиме да је стално послушан – а никада се није бојао Закона – и исказивао је послушност у својим делима, а касније је у својим делима био непослушан. Због тога треба да се дода и ово: да не мислите да Закон додаје човеку нека велика добра, већ Господ који говори о њиховим делима која их унижавају и могу да их поставе на место проклето. Апостол Павле и говори да нису они који слушају Закон пред Богом, већ они који тај Закон испуњавају. Он једноставно говори о томе да је реч најопаснија када се изговори, а сада када је по суду човека изгледа као да баш и није тешка… Зло не бира добро од почетка… Нека нико не буде као један од ове двојице синова … (Св. Јован Златоуст, Омилија 67 на Мт. 21, 2, 3)