Ирмосом се називају стихови којима започиње свака песма канона. Свој садржај, па чак и неке поједине речи и карактеристичне изразе, ирмос позајмљује из одговарајуће песме Светог Писма. Сама реч ирмос (грч. εἱρμός) значи веза и показује да ирмос служи као веза између песама Светог Писма и тропара канона. Ирмос се јавља и као мелодијска и метричка веза, и образац за све тропаре одређене песме канона. Сви тропари требало би и у смислу акцента, броја (количине), слогова и напева, да буду доведени у (приближну) једнакост са датим ирмосом. Одмах за ирмосом читају се тропари канона са припевима за њих и, на крају, у празничне дане, свака песма се опет завршава ирмосом који носи назив катавасија, што значи силазак, јер је за певање ирмоса Типиком прописано да појци из обе певнице заједно силазе на средину храма.