Под јересју се подразумева лажно учење о Богу, човеку и спасењу. Седми Васељенски сабор каже: „Јерес одваја сваког човека од Цркве.“ Пошто је Црква извор и увор спасења свих људи, бити јеретик значи бити одвојен од спасења. Ученик Светих апостола, Игнатије Богоносац, пише још у првом веку: „Ја, тојест не ја, него љубав Исуса Христа, тражимо од вас да користите само хришћанску храну, а уздржавате се од биља друге врсте, мислим јереси. Јер јеретици мешају Исуса Христа са својим властитим отровом, причајући ствари које нису вредне награде, као они који дају смртоносни отров у слатком вину, које непажљиви халапљиво узме, и са кобним задовољством упада у властиту смрт.“
Свети Јован Златоуст каже: „Саборна Црква је велики рај… и ако се пронађе у Цркви да неко нагиње јеретичким погрешкама и учењима змије… тада је он избачен из раја, као и Адам који је био избачен из раја.“
Свети Јован Дамаскин у „Тачном изложењу православне вере“ наглашава: „Са највећом својом пажњом пазите да не примите причешће од јеретика или да га дате јеретицима. Не дајте псима светиње, каже Господ. Нити бацајте бисере пред свиње, јер тиме постајемо учесници њиховог бешчашћа и осуде.“
Свети Теодосије Печерски поручује: „Чувај се, сине мој, јеретика и њихове приче, јер се наша земља такође испунила њима! Ако ће ико да спасе душу своју, то ће бити само кроз живот у православној вери. Јер нема боље вере од наше свете православне вере. Сине мој, није добро хвалити нечију туђу веру. Ко год хвали страну веру, он је као онај који напушта своју властиту. Ако неко хвали своју а и туђу веру, он је као човек са две вере и близу је јереси. Ако ти ико каже: „Твоја вера и моја вера су од Бога“ ти сине мој треба да одговориш: „Јеретиче! Да ли мислиш да Бог има две вере? Зар не знаш шта пише у Писму: Један Господ, једна вера, једно крштење“ (Еф 4, 5). Зато се чувај таквих људи и увек стој у својој вери. Не братими се са њима него их избегавај и ходи у својој вери и добрим делима! Сине мој, чак ако буде потребно и да умреш за своју свету веру, не бој се смрти! Тако су и Светитељи умирали за своју веру, и сада су живи и са Христом.“
У житију светог пустињака Агатона стоји и ово: „Неколико браће је једном посетило Авву Агатона, јер су чули да поседује велику духовну тананост. Желећи да га искушају и да виде да ли ће се наљутити, питали су га: „Јеси ли ти Агатон? Чули смо о теби да си ти неморалан и горд.“ Он одговори: „Да, тако је.“ Онда му они опет рекоше: „Јеси ли ти Агатон који воли да клевеће друге?“ „Ја сам тај“, одговори он. Посетиоци онда по трећи пут упиташе: „Јеси ли ти јеретик Агатон?“ На ово он одговори: „Ја нисам јеретик.“ После овог одговора, они га упиташе да им објасни: „Зашто си, када смо те оптуживали за све оне ствари признавао, а ниси хтео да издржиш оптужбу да си јеретик?“ Авва им одговори: „Прве оптужбе сам прихватио јер су чиниле добро мојој души, али не и оптужба да сам јеретик, јер јерес одваја од Бога.“ Чувши тај одговор, посетиоци се задивише и одоше, богатији у својој души.
Забрањено је мрзети јеретике. Треба се молити за њихово спасење. Свети Максим исповедник нас учи: „Ја не желим да се јеретици муче, нити се радујем њиховом злу – Боже сачувај! – него се већма радујем и заједнички веселим њиховом обраћењу. Јер шта може вернима бити милије него да виде да се растурена чеда Божја саберу у једно? Ја нисам толико помахнитао да саветујем да се немилост више цени него човекољубље. Напротив, саветујем да треба са пажњом и искуством чинити и творити добро свима људима, и свима бити све како је коме потребно. Притом, једино желим и саветујем да јеретицима као јеретицима не треба помагати на подршку њиховог безумног веровања, него ту треба бити оштар и непомирљив. Јер ја не називам љубављу него човекомржњом и отпадањем од божанске љубави када неко потпомаже јеретичку заблуду, на већу пропаст оних људи који се држе те заблуде. Нити вам ја говорим да ставите грубост изнад љубави према човеку… Тражим од вас да чините добро свим људима са пажњом и поштовањем, постајући свима све, по потребама сваког понаособ, желим да будете потпуно груби и одбојни према јеретицима само у случајевима сарадње са њима или у стварима које подржавају њихову погрешну веру.“
Јереси, каже Свети Јован Златоуст, треба разобличавати, а јеретике штедети и молити се Богу да их приведе истини и спасењу. Православни су својим животом одговорни пред иновернима; опет по Златоусту – да смо ми православни као што треба, не би било иноверних, јер би се на нашем примеру учили истинској побожности.