Јутрења је богослужење дневног круга које се обично врши на почетку дана, ујутро. Служење јутрења везано је за почетке хришћанства. Описао га је још Плиније, витинијски проконзул, у свом писму императору Трајану између 111. и 114. године. Јутрење је почињало ноћу, јер су хришћани у старини очекивали да ћe се Други Христов долазак догодити ноћу. Јутрења символише почетак и прве зраке хришћанства. На јутрењу благодаримо Богу што нас је извео из таме ноћи на светлост, што је уништио заблуду ноћи и просветио нас сазнањем истине и светлошћу добрих дела.
Као и осталe службе дневног круга, и данашње јутрење је монашког порекла, односно његов поредак врши се по монашком типику, уз скраћења у парохијској служби. (Монашко) јутрење је садржајем најбогатије богослужење од свих (монашких) богослужења. Јесте, наравно, и прилично сложено, па зато тачно његово вршење не захтева само време, него и познавање Типика и искуство. Скраћивања, која су била неминовна у парохијској пракси, непоправљиво су осиромашила ово богослужење. Могућности учествовања народа у појању на јутрењу су незнатне. Само тропар, који је свима познат, може да поје цела заједница.