Редакција мисионарског портала „Кинонија“ Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, је у оквиру пројекта „Кинонија интервјуи“ приредила разговор са архиђаконом Димитријем Фокијаносом, личним архиђаконом Његовог Блаженства Архиепископа атинског и целе Грчке господина Јеронима II. Разговор је приредила стална сарадница портала „Кинонијаˮ др Гордана Благојевић.
- Оче Димитрије, лепа је прилика да се представите нашим читаоцима. Како је текао Ваш животни пут од рођења до примања службе коју сада ревносно и са љубављу обављате?
Пре свега, срдачно вам захваљујем на прилици да кроз овај интервју разговарамо о мојој смерној служби Цркви и Његовом Блаженству Архиепископу атинском и целе Грчке господину Јерониму II.
Веома лепо сте описали мој животни пут као „путовање“. И заиста, родом сам са Параоса, посебно лепог острва у Егејском мору које одликује богата култура и историја, те су путовања, на неки начин, постала моја друга природа. Рођен сам 1988. године у Атини. Мој отац, свештеник Спиридон, служио је у централном храму у Атини – цркви Светог Димитрија на Амбелокипима. Моја мајка је мене и моју браћу и сестре окружила пуном љубављу, пажњом и бригом. Још од детињства осећао сам да ме привлачи љубав Христова и духовна светлост Цркве. Основно образовање сам завршио у Ризаријевој црквеној школи, студирао сам византијску црквену музику и радио као појац. Завршио сам Богословски факултет у Атини, на коме сам недавно стекао и мастер диплому. Године 2016. рукоположен сам у чин ђакона, након што сам се оженио својом изузетном и вољеном супругом Теогносијом, са којом имам двоје деце. Прво сам служио као ђакон у Саборној цркви Благовештења Пресвете Богородице у Атини, а последњих годину ипо дана служим као архиђакон Његовог Блаженства Архиепископа атинског и целе Грчке господина Јеронима II.
- Ви сте архиђакон Архиепископа атинског и целе Грчке господина Јеронима II, та служба собом носи велику част и велику одговорност. Поред богослужења, које су Вам дужности поверене?
Заиста, моја служба поред Његовог Блаженства представља велику част, али и велику одговорност. Част, јер Његово Блаженство је првојерарх који достојно украшава апостолски трон Цркве у Атини, који је, као што је познато, основао апостол Павле. Он је човек дубоке вере, јеванђелске љубави, стрпљења и кроткости, богомудре разборитости и мудрости. Са друге стране, та служба подразумева и велику одговорност, јер није лако бити у служби поглавара Цркве, посебно не оваквог архиепископа, који је пример апостолске једноставности и који има огроман друштвени, црквени, духовни и хуманитарни рад. Молим се Богу да ми даје снаге да Му служим доследно и са расуђивањем. Ради се о првојерарху који је од изузетне важности за пут Цркве Грчке, за јединство и саборност јерархије, као и за надахнуће народа у делима вере и љубави.
- Благодарећи директним преносима из Благовештенског храма у Атини, и ми у Србији имамо могућност да преко Јутјуба пратимо недељна и празнична богослужења. Како бисте описали литургијску заједницу која се сабира у наведеном храму и које бисте богослужбене особености посебно истакли?
Сматрам да је истински Божји благослов што се света Литургија преноси преко државне телевизије, и то из Саборног храма у Атини, који је историјски повезан са новогрчком државом од њеног оснивања до данас. У овом храму, на пример, обављене су безбројне хиротоније епископа, устоличења архиепископâ, венчања, крштења, сахране краљева итд. Ипак, Саборни храм у суштини нема парохијане, јер се, услед промене структуре центра Атине, у околини храма сада налазе углавном јавне зграде и продавнице. Верници који долазе на богослужења у Саборну цркву су они који воле литургијски поредак овог храма и долазе из разних делова Атине. Посебна пажња се посвећује правилном служењу светих богослужења, појању химни и проповеди Божје речи.
- Ви са великом љубављу саслужујете на свештеном богослужењу, то је очигледно. Коју поруку бисте упутили младим теолозима који се припремају за узвишено свештенослужење?
Веома лепо сте истакли суштину свештеничке службе у Божанској Литургији. Љубав, богољубиви страх, поштовање Божанске Литургије и Господа Исуса Христа, Који невидљиво присуствује у литургијском сабрању, представљају темељ на коме се гради служба свештеника – како према Богу, тако и према ближњем, који је икона Божја. Ту истину често наглашава и Његово Блаженство, желећи да распламса у нама свештенички позив и да учини нашу службу аутентичном. Младим теолозима бих поручио да се не боје да приме благодат свештенства и да служе Цркви по узору на свете Оце. То је највеће и најзначајније испуњење њихових богословских студија.
- Претходни атински архиепископ Христодул, био је велики љубитељ богослужбеног благољепија. У каквом Вам је сећању остала личност овог знаменитог архијереја?
У време архиепископовања блаженопочившег Христодула, ја сам био још у веома младим годинама, тако да немам посебна лична искуства. Међутим, сећам се с поштовањем да је веома волео богослужење, црквени поредак, увек је био ведар, љубазан и човек дубоке љубави према Цркви и свим људима.
- Да ли сте некад били у Србији?
Нажалост, до сада нисам имао прилике да посетим Србију. Ипак, много сам читао о њеној култури, историји, о борбама наше српске браће за идеале слободе и правде, и искрено се надам да ћу ускоро имати велику част и радост да је посетим.
- Како Ви доживљавате духовну везу грчког и српског народа?
Верујем да је духовна веза између српског и грчког народа веома снажна. Живимо на Балкану, делимо исте идеале, циљеве, снове и стремљења. И један и други народ страдали су под османским јармом и пролазили кроз губитак слободе, али су борбе за ослобођење учиниле да постанемо јачи и зрелији. Ипак, најдубља духовна веза је наша заједничка света православна вера, која је уткана у наш историјски и духовни пут. На пример, огроман значај има чињеница да се духовно хранимо истим Јеванђељем, истим крштењем, истом Евхаристијом, да поштујемо исте светитеље наше заједничке вере. Изазива посебну емоцију то што у Грчкој веома поштујемо великог српског светитеља Саву, затим Српкињу свету Јелену – Ипомонију, мајку последњег византијског цара Константина XI Палеолога Драгаша, светог Јустина Ћелијског, чија су дела и свети живот предмет дивљења, као и светог Николаја Велимировића и многе друге.
- Искрено Вам благодаримо на части и радости коју сте нам указали овим разговором за портал „Кинонија“ који делује у оквиру Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, а са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија. Верујемо да сте имали прилику да погледате наш портал (kinonija.rs), а волели бисмо да чујемо Ваше утиске о нашем порталу и деловању.
Искрено сматрам да је за мене част и радост што сам дао интервју за интернет страницу „Кинонија“. Више пута сам имао прилику да је посетим и стекао сам утисак да је реч о значајној мисионарској иницијативи да се на савремен и привлачан начин говори о вечним истинама Јеванђеља, онако како их је живела Православна Црква кроз пророке, апостоле и свете оце кроз историју. Посебну вредност има и то што ваша страница делује уз благослов Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија, једног подвижничког и просветљеног првојерарха, који зна грчки језик и воли Грчку и нашу Цркву.
- Оче Димитрије, која је Ваша порука читаоцима портала „Кинонија“?
Порука коју бих желео да упутим читаоцима интернет странице „Кинонија“ је следећа: живите сваки дан са благодарношћу и захвалношћу према Богу – како за оно пријатно, тако и за тешко у животу. Негујте јеванђелске врлине вере, љубави и наде. Идите путем сарадње, разумевања и праштања – јер тек тада наш живот добија прави смисао. Од срца Вам захваљујем на могућности да комуницирамо и желим Вама и Вашим драгим читаоцима да будете у сталној заједници, односу и учешћу са Богом љубави, Који нам се открио у Господу Исусу Христу кроз Светога Духа, како би свака комуникација и сваки однос са људима био истински – утемељен на стени наше вере, у Господу славе и Цару свега.
Interview with Archdeacon Dimitrios Fokianos of Athens: Love for Worship is Our Foundation