ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Ефесцима светог апостола Павла (Зач. 220 – гл. 2, ст. 4-10)
Браћо, Бог, који је богат у милости, због велике љубави своје којом нас заволе, и нас, који бејасмо мртви због грехова, оживи са Христом – благодаћу сте спасени – и с Њим заједно васкрсе и заједно посади на небесима у Христу Исусу, да покаже у вековима који долазе превелико богатство благодати своје добротом према нама у Христу Исусу. Јер сте благодаћу спасени кроз веру; и то није од вас, дар је Божији; не од дела, да се не би ко хвалисао. Јер смо његова творевина, саздани у Христу Исусу за дела добра, која Бог унапред припреми да у њима ходимо.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 38 • Гл. 8, ст. 26-39)
У време оно доплови Исус у земљу гадаринску која је према Галилеји. А кад он изиђе на земљу, срете га неки човек из града у коме бејаху демони дуго времена, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима. А кад виде Исуса, узвикнувши паде пред њим и из свега гласа рече: Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине Бога Вишњега? Молим те, не мучи ме! Јер он заповеди духу нечистоме да изиђе из човека; јер га мучаше много година, и везиваху га веригама и ланцима чувајући га, и кидаше везе, и тераше га демон по пустињама. А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легион, јер многи демони бејаху ушли у њега. И мољаху га да им не заповеди да иду у бездан. А онде пасијаше по гори велико крдо свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им. А пошто изиђоше демони из човека, уђоше у свиње; и јурну крдо са стрмени у језеро, и утопи се. А кад видеше свињари шта се догодило, побегоше и јавише у граду и по селима. И изиђоше да виде шта се десило, и дођоше Исусу, и нађоше човека из кога бејаху изишли демони где седи одевен и присебан код ногу Исусових; и уплашише се. А они што бејаху видели, обавестише их како се спасе бесомучни. И мољаше га сав народ из околине гадаринске да оде од њих; јер бејаху обузети страхом великим. А он уђе у лађу и врати се. А човек из кога изиђоше демони мољаше га да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи: Врати се дому своме, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповедајући по свему граду шта му учини Исус.
ТУМАЧЕЊЕ
И кад будемо мртви у сагрешењима, Бог ће нас оживети са Христом… јер ћемо благодаћу, кроз веру бити спасени
Поново Христос говори о томе да је наша вера врло важна, јер ако живе плодови вере, онда живимо и ми. Он подсећа и себе и нас. Видиш ли да је све то казано о Оваплоћеном Христу? Они који су умрли, они који су били деца греха, њих Он упозорава. Да ли ти чујеш Његов позив? Да ли видиш Његову силу? Неће бити само један који ће се истински подићи, очекујући да се то деси као што је и Глава васкрсла, тако да ћемо сви васкрснути… Овде је заиста потребан Дух Свети и откривење, како би све дубоке Тајне биле схваћене… Тако да ти не би требало да си маловеран, по овом питању, јер добро пази шта Он додаје на све већ речено… Заиста неко може да се запита, да ли је вера онда сама довољна за спасење? Не, Бог је захтева, јер ће нас тако спасити… Његов израз јесте да вера спасава, али зато што Бог тако жели… Зато вера спасава… Ми смо Његови службеници… Овде Он алудира на обнављање, што је у реалности друго стварање… Ми смо приведени из небића у биће. Оно што смо били пре, тај стари човек, он је сада мртав – ми смо као стари човек мртви… (Св. Јован Златоуст, Омилија 4 на Еф. 2)
Исус је питао: Како се зовеш? И он рече: Легион, зато што је много демона ушло у њега
Који је разлог да они воле да живе у (нечијем) гробу? То би требало да сугерише на мноштво погрешних мишљења, као што је да душе мртвих постају демони, које Бог забрањује јер нико не може да прихвати такву концепцију света… То не може да се објасни тиме да рањена душа треба да буде са злим (лошим), или да човек треба да истера нетелесну силу из тела, како би повредио некога још више. Јер су душе праведника у Божијим рукама (Премудр. 3, 1)… а душе грешника морају одмах да нестану одатле. То се види из примера праведног Лазара и богаташа и свуда где Христос говори: Овог дана тражиће душу од тебе… Како би требало да покажемо пут души која је отишла из тела и променила своје станиште… Зашто је Христос испунио захтев демона? Прво, да научи и поучи оне који су били протерани од демона; а друго, да све може да се научи, чак и ако Он демонима нешто дозволи. (Св. Јован Златоуст, Омилија 28 на Мт. 8, 3, 4)