Обредно паљење тамјана. Овај обичај, који је постојао још у Јерусалимском храму, хришћани су најпре одбацили због његових паганских конотација (у Римском царству хришћане су гонили управо стога што нису хтели да приносе жртву паљеницу пред сликом цара, одричући тако његову божанственост), али га је касније Црква ипак прихватила. То је природан религијски символ: символ религијске преображавајуће силе (тамјан који постаје миомирис) и богопоклоњења (кâд који се уздиже у висину). У хришћанској вери кађење је прописано, било као чин припреме и освећивања (кађење олтара пре жртвоприношења) или као израз светога поштовања (кађење икона или сабраних људи), које у свакоме човеку признаје икону Божју и узвишено призвање на светост.