Иза заамвоне молитве народ пева песму – 2. стих 112. псалма (Нека је име Господње благословено, од сада па до века), а затим се чита 33. псалам( Благосиљаћу Господа). Ђакон у олтару употребљава свете дарове, а презвитер испред иконостаса дели нафору (антидор). После свршетка псалма и поделе антидора, литург благосиља и приноси хвалу праћену од стране народа малим славословљем, а потом говори отпуст, којим се завршава Литургија. На самом крају, појци поју многољетствије (Спаси Христе Боже и помилуј).