ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Јеврејима светог апостола Павла (Зач. 327 – гл. 11, ст. 8, 11-16)
Браћо, вером Авраам послуша када би позван да пође у земљу коју је имао да прими у наследство, и пође не знајући куда иде. Вером и сама Сара прими моћ да зачне, и упркос дубокој старости она роди; јер вероваше Ономе који то обећа. Зато се и родише потомци од једнога, и то престарелога човека, мноштвом као звезде небеске и као песак небројени на обали мора. У вери помреше сви ови не дочекавши остварење обећања, али их видеше издалека, и поздравише, и признаше да су странци и пролазници на земљи. Јер они који тако говоре показују да траже Отаџбину. И да су мислили на ону из које су изашли, имали би времена да се врате; али сад желе бољу, то јест небеску. Зато се Бог не стиди њих да се назива Бог њихов; јер им је припремио Град.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 41 • Гл. 9, ст. 33-41)
У време оно дође Исус са својим ученицима у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом? А они ћутаху; јер се путем препираху међу собом ко је највећи. И пошто седе дозва Дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде последњи од свију и свима слуга. И узевши дете, метну га међу њих и загрливши га рече им: Ко једно од овакве деце прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Онога који је мене послао. Одговори му Јован говорећи: Учитељу, видесмо једнога који не иде за нама, а твојим именом изгони демоне; и забранисмо му, јер не иде за нама. А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио и могао одмах зло говорити о мени. Јер ко није против вас с вама је. Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће изгубити плату своју.
ТУМАЧЕЊЕ
Сада они желе више (боље), што је Царство Небеско
Ако смо небески и жртвовали смо се, не морамо да се бојимо онога на земљи. Нећемо ми боравити на земљи… Бити или не бити на земљи јесте чин моралног избора. Бог је на Небесима. Зашто? Не зато што је Он одређен местом, неким местом далеко од земље; нити зато што је Он оставио земљу без Његовог присуства, већ је присутан Својим односом са анђелима. Ако је тако, ми смо близу Бога, ми смо на Небесима. Нека наше душе буду на Небесима… (Св. Јован Златоуст, Омилија 16 на Јевр. 9, 7)
Онај који Мене прима, не прима само Мене него и Онога који Ме је послао
Гостољубивости не заборављајте; јер неки не знајући из гостољубивости примише анђеле на конак (Јевр. 13, 2).
Тада ће рећи Цар онима што Му стоје с десне стране: Ходите благословени Оца мог; примите Царство које вам је приправљено од постања света. Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме; Го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени. Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? Кад ли Те видесмо госта, и примисмо? Или гола, и оденусмо? Кад ли Те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к Теби? И одговарајући цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте (Мт. 25, 34-40).
