Из климе Александријске Патријаршије, Цркве Светог Апостола Марка, потиче Литургија која носи његово име, која је до XIV века била главна Литургија Египатске Цркве. Има све карактеристике које су својствене Египту: помињање папе и патријарха александријског, наглашено поштовање личности Светог Марка, помињање реке Нила и пољопривредних култура које од ње зависе, итд. Њено вршење изван Египта је веома комплексан проблем.
Саслужују три свештеника и два ђакона. Узимање времена, облачење и проскомидија, без честица и без молитве кађења и предложења, бива пре почетка Литургије према византијском предању. Литургија почиње, према древном начину, входом са Јеванђељем. После входа свештеници остају на средини храма, као што је случај и на другим древним литургијама. Четири читања обухватају закон, пророке, посланице и Јеванђеље. Када почне појање Херувимске песме свештеници улазе у олтар, чита се молитва кађења, ђакони каде, ђакони врше вход, без прекидања појања Херувике, и чита се тајно молитва „Свети, највиши, страшни…“ или уместо ње „Боже Сведржитељу…“. Карактеристичан је дуг дијалог између ђакона и свештеника приликом освећења, као и ђаконски позиви, од којих су неки упућени свештеницима и говоре се њима („Господе, благослови“, „Презвитери покажите“, „Још покажите“), а остали народу и говоре се њему („Помолите се“, „Станите на молитву“, „Почни“ (што је упућено хору), „Ви који седите, устаните“, „Према Истоку гледајте“, итд.) У новије време заживела је пракса служења Литургије Светог Марка на дан Светог Апостола Марка, 8. маја.