Постоји неколико основних литургијских формула са којима се срећемо у свим службама и које изражавају неке основне „стварности“ богослужења. Најважније су:
Мир вам: И духу твоме. Овај кратки дијалог између свештенослужитеља и сабрања верника увек претходи главним чиновима сваке службе (читању Јеванђеља, евхаристијском канону, Светом Причешћу). Све што год примамо у Цркви омогућено је тим миром између Бога и човека, миром који је Христос установио и испунио. Преко Христа ми пребивамо у миру са Богом. Отуда ово објављивање и потврђивање мира чини битан саставни део хришћанске Литургије.
Главе приклонимо Господу: позив на покоравање Богу, на прихватање Бога као Господа и Господара.
Јектеније и прозбе: Јектенија представља утврђени след прозби или позива на молитву, које ђако (или свештеник) упућује сабрању верних. Она је један од главних облика литургијске молитве, заједнички практично свим богослужењима. У Православној Цркви постоје четири заједничка типа јектенија. Литургијско значење и значај јектенија у томе је што потврђују саборни карактер богослужења и дају јој ритам дијалога.
Премудрост: литургијски узвик који обично означава неки значајан тренутак службе и посебно претходи читању Светога Писма.
Пазимо (вонмем): позив на појачану пажњу и усредсређивање пре читања Светога Писма.