Из поука старца Василија (Гондикакиса)
Показује се да су велики они мали; велики су смирени; велики су безимени; велики су разорени и сломљени. Велики нису они који стварају буку. Велики нису ни они који заузимају високе положаје. Него су велики они људи који у себи носе дах Божији – а сви га носимо – и који трпе, и опраштају, и никога ни за шта не окривљују, и немају никаквог роптања у срцу. Такви људи, у једном тренутку, кроз смирење, постају по благодати обиталиште Необухвативога.