Нека се испуне (Да исполњатсја…) је химна која је, према сведочанству Пасхалне Хронике, уведена у Свету Литургију 624. године, у време патријарха Сергија. Ова химна представља заједничко благодарење Цркве за дар Светог Причешћа. Утолико на Литургијама на којима има мало причасника или их уопште нема, ова химна треба да подсети да само заједничко причешћивање целе Цркве представља потпуно испуњење литургијског призива. Ова химна има и практичну намену – да свештенослужитељима пружи довољно времена да са благољепијем и доличношћу пренесу остатке часних дарова и свештене сасуде са свете трпезе на проскомидију, или у древности у ђаконик, и да се врате за часну трпезу, а ђакон на своје место.
Нека се испуне уста наша хвале Твоје, Господе, да певамо славу Твоју, јер си нас удостојио да се причестимо светим Твојим, божанским, бесмртним и животворним Тајнама; сачувај нас у Твојој светињи, да се сав дан поучавамо правди Твојој. Алилуја, алилуја, алилуја.