Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита бачког господина др Иринеја, а љубављу протопрезвитера Петра Бикара, пароха Светоуспенског храма у Пивницама, узели смо учешћа у древној Литургији светог апостола и јеванђелиста Марка.
Литургија позната под именом светог апостола и јеванђелиста Марка, није написана од њега, али је усмено, светопредањски, не без разлога, остала под његовим именом, а била је најважнија Литургија на грчком језику у Александрији и Египту, где је свети Марко основао прву Цркву. Спомен Сабора светих славних и свехвалних апостола које богослужбено прослављамо, својом химнографијом подсећа нас на велику улогу коју су апостоли имали.
Савршавајући древну Литургију на дан њиховог саборног прослављања указујемо да су литургијска сабрања била темељ и круна апостолске службе. Свети апостоли, ученици Христови, добивши од Свог Учитеља заповест да савршавају свету Евхаристију у знак сећања на Њега, после Његовог Вазнесења су почели да обављају ломљење хлеба — Евхаристију, о чему налазимо сведочанство: Хришћани бијаху постојани у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хљеба и у молитвама (Дап. 2, 42). Литургијски обред се формирао постепено. На почетку су апостоли савршавали Евхаристију по истом редоследу који су усвојили од свог Учитеља.
У апостолска времена Евхаристија је била сједињена са такозваним агапама (трпезама љубави). Хришћани су јели храну и пребивали у молитвама и братском општењу. После вечере се обављало ломљење хлеба и причешћивање верујућих. Касније је Литургија била одвојена од трпезе и почела је да се савршава као самостални црквени обред. Евхаристију су почели да савршавају унутар светих храмова. У 1. и 2. веку, по свој прилици, поредак Литургије није био записан и преносио се усмено. Постепено су у различитим крајевима настајали различити литургијски типови. У Јерусалиму је служена Литургија апостола Јакова, у Александрији и Египту Литургија апостола Марка, у Антиохији Литургија светог Василија Великог, као и Литургија светог Јована Златоуста.
Свете Анафоре су настајале надахнућем Духа Светога и са великим трепетом који су у свом бићу носили они угодници Божји који су били удостојени да послуже овој великој тајни. Да је то, заиста, тако, читамо код Светог и богоносног оца нашег Амфилохија иконијског, који је богомудро посведочио о настанку Анафоре која се приписује светом Василију Великом, архиепископу Кесарије Кападокијске: „Свети Василије Велики је молио Бога да му дâ снагу духа и разума да саврши Литургију својим речима. После његове шестодневне ватрене молитве, Спаситељ му се јавио на чудесан начин и услишио му молитве. Убрзо потом Василије, будући прожет усхићењем и Божанственим трепетом, поче возглашавати: Нека се испуне уста моја хваљења; и чуј Господе Исусе Христе Боже наш, из светог Твог обитавалишта, и остале молитве Литургије“.
На Тајној вечери, Богочовек се свим људима нуди не у виду меса и крви, већ у виду Хлеба и Вина. Хлеб је символ целог човечанства, у том духу Литургија превазилази и усамљеност међу људима, уједињујући их у Једну Цркву. Литургија превазилази поделу у нашем односу са Богом, чинећи нас Његовим учесницима, у томе се огледала лепота литургијског заједничарења. У Тајни божанске Евхаристије манифестују се и савршено пројављују безгранична љубав, милост и трајно присуство Божје у свету. У исто време, Тајна Господње жртве показује нам духовни пут којим требамо да ходимо у нашем животу, да бисмо дали добро сведочанство и постали светлост свету и со земљи, следујући пример светих наше Цркве, који су, ходећи уским путем, постали носиоци благодати Светога Духа у свим временима.
Сабрани данас на древној Литургији светог апостола и јеванђелиста Марка, док у нашем бићу провејава дух древне Цркве, док се пред нашим духовним очима смењују слике које сведоче о особеностима Цркве Божје у древној Александрији и Египту, молимо се да Човекољубиви Господ што дуже сачува у нашем бићу овај благодатни жар који се разгорео. Као што јелен жуди за изворима водâ, тако и моја душа чезне за Тобом, Боже. Амин.
*Аутор је уредник мисионарског портала „Кинонија“
Текст је настао после служења древне Литургије светог апостола Марка у Светоуспенском храму у Пивницама, 13. јула 2026. године.