Назив потиче од грчког οκτώ („окто“) – осам, и ήχος („ихос“) – глас. Ова књига, која се обично састоји из два дела, садржи у осам гласова (или напева) распоређена променљива молитвословља која се певају на различитим црквеним службама седмичног круга, то јест, које се мењају у зависности од дана у седмици, будући да је сваки дан посвећен посебном спомену (светога или празника). Поредак променљивих богослужења изложен је у Октоиху почев од недеље првог гласа, до суботе осмог гласа. Певање свих осам гласова током осам недеља у црквеном Типику назива се „столп“ (стуб). Током црквене богослужбене године пева се шест таквих столпова. Певање Октоиха почиње од недеље свих Светих после Педесетнице, а завршава се пред суботу Месопусне недеље. У периоду Великог поста, затим током Сирне седмице која му претходи и Страсне седмице на његовом крају, као и у периоду од Васкрса до Педесетнице, у радне дане се не пева према Октоиху. Недељом се Октоих не пева од Цветне недеље, закључно са недељом Свих Светих. Осим тога, ако неки од дванаест Господњих празника падне у недељни или радни дан, Октоих се такође не користи. Октоих се не користи ни онда кад неки Богородичин празник или празник светога падне у радни дан.
Паралелно са смењивањем гласова иде и серија од једанаест васкрсних јутарњих Јеванђеља. Октоих садржи и поетску обраду ових Јеванђеља – једанаест егзапостилара, дело Константина VII Порфирогенита (913–959), и једанаест Јеванђелских стихира, дело Лава VI Мудрог (886–912).
Састављање Октоиха се приписује светом Јовану Дамаскину (VIII век), и у основи, која се тиче васкрсних (недељних) служби, и јесте његово дело. У Октоиху постоје химне које су старије или млађе, анонимних аутора или аутора чија су нам имена позната, као што су Анатолијеве стихире и тројични канони Митрофана Смирнског, итд. Први састављач Октоиха је био Севир Антиохијски (V–VI век). Овај Октоих је сачуван у сиријском преводу.
У Грчкој Цркви Октоих обухвата само васкрсне службе, док се књига која садржи молитвословља и осталих седмичних дана, која одговара „српском“ Октоиху назива Параклитик. Сматра се да су Октоих у Параклитик у XI веку проширили Студити – Теодор и Јосиф. Свој данашњи облик добио је Октоих код Руса не пре Јарослава (1019–1054). Код Срба штампан је Октоих првогласник (1.–4. глас) 1492–94, на Цетињу, у време Ђурђа Црнојевића, трудом јеромонаха Макарија. Петогласник (5.–8. глас) октоиха штампан је у истој типографији, по свој прилици истовремено са првогласником.