Псалам III, 5
„Ја лијежем, спавам и устајем, јер ме Господ чува“.
Д. Ј. Данилов, Слепи прозор
„Шта мени, праху, може бити ускраћено?“
Кроз прозор гостопримнице
чује се позор –
пас који лаје
осам векова.
Осећам у себи ноћ
и у њој не видим звезде
док из истог оквира
на зиду
мњауче шакал
вришти као беба
у првом уздаху
ван мајчине утробе.
Прождирања не страшим се
јер сањам зографа
и његово узид-слово –
Анђела Великог савета
кога гледах на вечери
када је звонио жеђ
у чашама вина
и шушкао глад у чесници.
Млади крилати Христос
попрсјем грли
Милутина
Андроника
Симона и
Дечанског.
Гледа да загрли и нас
и сите нас вине у небеса.
Христос – великог савета Анђео.
Сањам да се будим
са потврдом
о пријему пошиљке,
у трку и зноју,
од Јовањице,
узбрдо, кроз шуму.
Читам
жиг поште +,
пријемни број +,
маса +, поштарина +
прималац:
Георгије Митрофановић,
Хиландар, Гора Света
пошиљаоци:
пас и шакал.
*Аутор је сарадник мисионарског портала „Кинонија“.