Редакција мисионарског портала „Кинонија“ Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, је у оквиру пројекта „Кинонија интервјуи“ приредила разговор са госпођом Теодором Ковач, писцем и сарадницом портала „Кинонија“. Разговор је приредио катихета Бранислав Илић, уредник портала „Кинонија“.
- Драга Теодора, дуги низ година успешно се бавите стваралаштвом у виду писане речи. Када се у Вашем животу појавила љубав према поезији и како је текао Ваш даљи пут на овом пољу?
Поезија је моја велика љубав од моје девете године. Прву пјесму написала сам мами, а затим су стихови покуцали на моја врата кроз литерарну секцију у школи коју сам похађала. Руководитељка секције, учитељица Даница Лончаревић и (касније), наставница Слободанка Балмазовић биле су ми велика подршка, слале су моје пјесме на литерарне конкурсе, трудиле се да их кроз медије, поетске изложбе и учешће на приредбама и академијама приближе широј читалачкој публици, од срца се радујући свим пристиглим наградама и учешћу на, тада, дјечјим поетским фестивалима. Писање ми је временом постало потреба, а за себе мислим да се најкомплетније изражавам у стиховној форми. Писана ријеч пратила ме је и кроз период средње школе, а моја љубав према умјетности „одрасла“ је током студија опште књижевности и театрологије. С тим у вези, посебна ми је част била представити своју другу књигу на мом Филозофском фалултету Универзитета у Источном Сарајеву, а том приликом о пјесмама су говорили моји професори рецезенткиња, проф. др Мирјана Лукић и проф. др Владан Бартула, декан овог факултета.
- Које теме најчешће обрађујете у Вашем стваралаштву?
Не бих могла да конкретно одговорим на ово питање. Сагледавам свакодневицу и пишем о ономе што се у тренутку наметне као важна тема. Рекла бих да је људско постојање кроз призму духовног самосразумјевања најчешћи мотив у мојим пјесмама. Поезији углавном приступам кроз метафизичко сагледавање живота.
- Како доживљавате многобројна признања која су Вам достојно уручена као сведочанство Ваше даровитости и умешности у погледу писане речи?
Захвална сам на свим признањима којима су моје пјесме одликоване, али за мене су, данас, највећа награда позитивни утисци читалаца мојих књига, као и утисци публике након поетских вечери. Жив контакт с људима и тренутак у коме се препознајемо као своји, а наша запажања и емоције међусобно се стапају и надопуњују, представљају ми нарочиту радост коју не бих могла упоредити са књижевним наградама.
- Своју поезију представили сте на самосталним и групним песничким вечерима у БиХ, Црној Гори и Србији. Лепа је прилика да нас упознате са детаљима.
Тако је, од средњошколских дана своју поезију представљам на поетским вечерима. Рођена сам и одрасла у Босни и Херцеговини, гдје сам имала своје прве промоције књиге, додјеле књижевних награда и заједно са другим ауторима читала своје пјесме на поетским вечерима организованим поводом важних датума, током различитих умјетничких манифестација и представљања књижевних зборника. Одрастајући у Братунцу, граду који се налази на самој граници са Србијом, природно је дошло до сарадње и са људима из ове земље, те сам добила прилику да своју поезију тамо представљам како живом ријечју, тако и писаном, објављивањем својих пјесама у тамошњим зборницима, часописима и интернет магазинима. Нарочито ми је занимљиво поменути дугогодишњу сарадњу са интернет магазинима Insp.rs и Blacksheep, уз помоћ које сам дошла до шире читалачке публике. Такође, у веома лијепом сјећању су ми остале музичко-поетске вечери кроз које сам сарађивала са професорима Музичке академије у Источном Сарајеву, као и умјетничке вечери у којима сам учествовала као средњошколка заједно са другим младим људима из Сребренице, а које су организоване широм БиХ. Црна Гора јесте моја друга домовина, земља мојих предака, у којој живим и стварам већ шест година. Посебна ми је радост овдашњој публици казивати поезију, нарочито у Боки Которској, која као да је сва од стихова саткана, али и у свим другим крајевима у којима сам гостовала. Промоције мојих књига и ауторске вечери од посебног су ми значаја јер помажу и мени, и публици да јасније погледамо сопствени одраз у огледалу.
- До сада сте приредили две збирке поезије, предочите нашим читаоцима најважније детаље из садржаја Ваших књига?
Збирка пјесама „Хербаријум душе“ објављена је давне 2016. године, а моја првобитна идеја била је да њоме обухватим своје стваралаштво од 2008. до 2016. године. Пјесме су у обје књиге разнолике како стилски, тако и тематски, а у њима стварам загледана у околности и људе који ме окружују, као и у нити сопственог бића. Моја друга пјесничка књига, под називом „Вјежбе дисања“, објављена 2024. године, састављена је од шест пјесничких циклуса уоквирених пролошком и епилошком пјесмом.
- У нашој светој Цркви Ваше име је добро познато, а Ваш рад препознат као посебно драгоцен. Према Вашем искуству, због чега је важно да млади данас дају допринос црквеном животу?
Хвала Вам од срца на оваквом Вашем запажању. За самоизграђење сваког човјека важно је трудити се да, према својим даровима, допринесе култури и заједници којој припада, а уложена љубав свакако представља квалитет који неминовно мора уродити плодом. Овакви плодови на корист су и саме заједнице, али и појединца који се учи заједништву, креативном раду и прихватању других онаквима какви јесу са свим својим навикама и посебностима.
- Ви сте супруга свештеника, дивног младог и даровитог презвитера Ненада Ковача. Шта се у свештеничкој породици очекује од једне попадије и шта бисте посебно издвојили када је реч о улози супруге свештеника?
Сматрам да се начин живота свештеничке породице суштински не разликује много од живота неке друге хришћанске породице. У сваком случају, за добро функционисање овог живог организма који представља основну ћелију друштва, најважније је његовати љубав и међусобно разумјевање. Савремени начин живота људима намеће убрзан темпо живљења и мноштво обавеза у којима је тешко наћи мјесто за другог, али и за саме себе. Важно је свакодневно застати и ослушнути унутрашњост свога бића, те одвојити вријеме за наше најближе, јер нас само оно истиснки испуњава.
- Ви сте и мајка. Из Вашег искуства, шта је данас најважније када говоримо о васпитању деце?
Прије свега, ја сам млада мајка, јер мој син има тек двије године. Не бих се усудила савјетовати друге у области родитељства, али сматрам да је најважније дјецу научити како да буду добри људи. Бити добар човјек значи бити добар и себи и другима, саморазумјети се, али и бити спреман да чујеш другог и будеш ту онда када је потребно. Нарочито је важно научити дијете да воли Бога, али и људе у свим људским различитостима, трудећи се да својим животом овај свијет учини бољим мјестом.
- Да ли пратите рад портала „Кинонија“? Какви су Ваши утисци о нашем досадашњем раду?
Захвалила бих редакцији портала „Кинонија“ на одвојеном времену и пажњи коју сте ми указали. Пратим Ваш портал и радујем се новим објавама. Овом приликом Вам честитам на уложеном труду и марљивом раду за који је задужен тим људи који са пажњом и љубављу припремају квалитетан садржај.
- Драга Теодора, која је Ваша порука нашим читаоцима?
На самом крају, вратила бих се на поезију и пожељела свим Вашим читаоцима да јој се изнова враћају, подсјећајући се због чега баш она на најистинитији начин осликава спесифичност људске душе и најбоље је разумије.