Гледајући у овој тајанственој и дивној ноћи ваша озарена лица неком чудесном тајном, гледајући ваше очи из којих зрачи радост ово своје обраћање данас започињем завршним речима најлепше беседе Христове, у којој је он изнео целокупни програм спасења рода људског и упутио нас шта нам ваља чинити како бисмо наследили живот вечни. „Ко има уши да чује, нека чује“ – овим речима Спаситељевим, додајемо и: “Радујте се и веселите, јер је велика ваша плата на небесима“.
Овај доживљај ноћашње радости не може да дâ свет, јер овај свет то нема и то не уме. Иако га је Бог створио, човек је покварио творевину и зато та радост не почива у овоме свету. Истина је, рекоше мудри људи, да светске радости ма које оне биле, колико дају радости, толико одузимају. Ма шта било и ма како се звало од тих радости, не може бити равно овоме вечерас. Ова радост уводи у виши свет. Отворимо очи своје да видимо тај други свет, бољи, савршенији! Отворимо уши своје да чујемо ове речи које смо ми недостојни изговарали данас овде читајући молитве и овај чудесни Акатист. Радост највећа која може постојати јесте када се човек сусретне са Богом. Свето Јеванђеље говори о правој радости, без обзира на то шта ми смртни људи мислили, колико певали и радовали се на венчањима, крштењима, гозбама и другим разним поводима, све су то земаљске радости које одузимају више него што дају.
Браћо и сестре, у нама је Дух Свети Животворни. У човеку су смештене све тајне овога света. Човек је највећа тајна овога света. Он је саткан рукама Божјим. Све беше на реч Божју, а човек је створен по савету Свете Тројице – „Хајде да начинимо човека као што смо ми…“ Зато човек јесте свеколика, свеукупна тајна и већи од неба и земље. Каква је та радост данас потребна у овом суморном свету. Свету наоружаном до зуба таквим оружјем да једним додиром на дугме може запалити све и пореметити сам космос. Каже један проповедник: „Када то проради радост у човеку?“ Она најјаче проради када се човек сусретне са Богом. Ви сте данас у сусрету са Богом, зато је ваша радост велика и ваша лица су озарена.
Браћо и сестре, у овим тешким временима, када су се, са умножавањем наших грехова, наше невоље увећале, испуњавајући речи Светог апостола Павла: невоље од разбојника, невоље од рођака, невоље од народа, невоље у градовима, невоље у пустињи, невоље на мору, невоље међу лажном браћом (2. Кор. 11:26), када, испуњавајући речи самог Господа, народ устаје против народа и царство против царства, и глади, пошасти и земљотреси долазе на
разним местима (Мт. 24:7), када нас притискају најезде странаца, грађански ратови и смртоносне ране, Пречиста и Преблагословена Дјева Марија, мајка Господња, даје нам свој Покров да нас ослободи од свих невоља, да нас заштити од глади, пошасти и земљотреса, да нас спасе од ратова и рана, и да нас сачува неповређене под својом заштитом.
Овај знак се јавио у царском граду Константинопољу, за време владавине благочестивог цара Лава Мудрог, у славној цркви Пресвете Богородице у Влахерни. Тамо, током свеноћног бденија, у недељу, првог октобра, у четвртом часу ноћи, у присуству мноштва народа, Свети Андреј, Јуродиви Христа ради, подиже очи горе и угледа Царицу Небеску, заштитницу целог света, Пресвету Дјеву Богородицу, како стоји у ваздуху и моли се, сијајући светлошћу сунца и покривајући људе својим драгоценим омофором. Видевши то, Свети Андреј рече свом ученику, блаженом Епифанију:
— Видиш ли, брате, Царицу и Госпођу свих, како се моли за цео свет?
Епифаније је одговорио:
— Видим, свети оче, и ужаснут сам.
И сви који чувају успомену на овај догађај у својим срцима од тада певају: „Радуј се, радости наша, покриј нас од сваког зла часним својим омофором.“
Као што је Свети Јован Богослов Тајновидац некада видео велики знак на небу, жену обучену у сунце, тако је и Свети Андреј, у небеској цркви у Влахерни, видео Невенчану Невесту оденуту небеским пурпуром. Знак који је видео Свети Јован Богослов прасликовао је нашу Премилостиву Заштитницу. Певамо о духовној заштити, заступништву и посредништву пред Богом које примамо кроз велику милост и љубав Богородице. Јер откако је воља Божанског Страдалца и Спаситеља света усвојила људски род као Богородицу у лику Његовог вољеног ученика, Јована Богослова, ова заштита никада није прекинута ни једног дана, и кроз целу историју човечанства је тако било — Мајка и Дете! Размислите о овим речима, о значењу овог најдубљег и најсветијег сродства, чистијег и светијег од којег нема на земљи. „Жено, ево ти сина!“ — чује се са уста Божанског страдалника на Крсту (Јн. 19, 26). А шта
значе ове речи?! Од сада, шта год да се деси твом усвојеном сину, пролазиће кроз твоје срце. Од сада ће његове мале радости бити твоја срећа, његов бол, несрећа и туга — твоја велика туга и сузе; а што је најважније — твоја непрестана мисао и брига за твоје дете, брига која не познаје умор, ни одмор. И све то, као завет, Пресвета Дјева је примила од свог Јединородног Сина који је умирао на Крсту. Од тада је свет испуњен многим знацима Богородичине заштите — симболима Њене мајчинске љубави.
Постоје безбројни примери, од дубине времена до данас. Многи свети Божји људи видели су Пресвету Богородицу, којима се јавила у пратњи светих апостола, светих мученика, Светог Јована Крститеља, Светог Николаја Чудотворца и других. Али ми грешни, лишени смо могућности да видимо Богородицу, која нас штити Својом заштитом и моли се за нас свом Господу и Сину. Не бисмо могли да поднесемо да гледамо Њену славу својим телесним очима. Али, несумњиво, ми видимо Пресвету Богородицу духовним, очима срца, и директно осећамо и препознајемо Њену помоћ и заступништво. Молимо се, и она помаже. Али у овим тешким временима, када је земља остарела, оптерећена неверјем, безакоњем и непознавањем Божјих заповести, зар се није од нас удаљила наша ревносна заступница, ревносна за славу свог Сина и Бога? Не, браћо и сестре, то не може бити. Мајчино дете у потреби је још драгоценије. И све док чак и „мало стадо“ носи и чува верност заветима Христовим и нада се заступништву Богородице, нећемо пропасти. Не смемо ни сумњати нити се плашити свега што сада видимо и чујемо. „Ништа на земљи није без главе, јер је почетак свега Бог“ — тако кажу Свети Оци. А садашњи догађаји нису такво откровење за све нас, јер потврђују да ниједна реч Божија неће изостати, већ да ће се све испунити до најситнијег детаља у своје време.
Апостол Павле написао је пре двадесет векова, упућене свом ученику, апостолу Тимотеју? Можда је апостол Тимотеј био запањен њима у то време и није их у потпуности разумео, а и ми можемо бити запањени, видећи како се речи изговорене у древна времена обистињују: „Али ово знај да ће у посљедње дане настати тешка времена. Јер ће људи бити самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници. непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни. Безосећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви. Издајници, напрасити, надувени, више сластољубиви него богољубиви. Који имају изглед побожности, а силе њезине су се одрекли. И клони се ових“ (2 тим, 3,1-5). Апостол је својим погледом прожео двадесет векова и видео нас како живимо у овим тешким временима. Погледајмо себе, погледајмо у себе и око себе, и ако смо такви, завапимо Богу и Богородици за исправљање. Удаљимо се од безаконика и уклонимо безакоње од себе. И постоји још једна страшна пошаст и Господ је то видео, и кроз уста верног ученика рекао је свету: избегавајте поделе.
У првој посланици Коринћанима, Господ, преко Апостола, кротко пита народ Божји: „Молим вас пак, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа да сви исто говорите, и да не буду међу вама раздори, него да будете утврђени у истом разуму и истој мисли. “ (1. Кор. 1, 10). Ово је толико важно да на другом месту, у Посланици Римљанима, Aпостол изнова и изнова преклиње браћу да се чувају подела: „Молим вас пак, браћо, да пазите на оне који чине раздоре и саблазни против науке коју ви научисте, и клоните их се; Јер такви не служе Господу нашему Исусу Христу него својему трбуху, и благим и ласкавим ријечима варају срца незлобивих“ (Рим. 16:17-18). Господ поучава, упозорава, опомиње и моли. И сви морамо тежити да чујемо Божју реч, јер је истинита — нешто заиста страшно за живот вреба у делу раздора. Народ против народа, и царство против царства, и комшије против комшија, и родитељи против деце, и деца против родитеља — све се диже, све се распада. Нема једногласности, а љубав — једини извор истинског, непогрешивог знања — пресушује.
Али за оне за које је реч Божја сам живот, нема страха. Господ ће их покрити у тајни скиније Своје. Неће се поколебати, већ ће остати верни чак и у најтежем часу искушења. И реч Божја ће их водити кроз сенку и сен смрти. Пресвета Богородица јесте и увек ће бити са онима који су верни Њеном Божанском Сину, који следе Његов позив на путу ка вечном спасењу. Она је, према речима Светог Јована Златоуста, први наследник Божанских дарова и први Делитељ тих дарова и благослова онима који траже Господњу помоћ и Њене милости. Тако ће увек бити, до последњег часа и тренутка живота света.
И нека наша верујућа срца, знајући велику моћ заступништва Пресвете Богородице, увек падају пред ноге Пресвете Богородице са својим уздасима, потребама и тугама, у свим искушењима и тренуцима плача због грехова. И она, радост свих који тугују, наша небеска Мајка, пружајући своју моћну заштиту, заступаће се за нас, спасиће нас и помиловаће све нас. Амин.
*Беседа протопрезвитера др Бобана Стојковића, професора Богословије светих Кирила и Методија у Нишу, изговорена 30. септембра /13. октобра 2025. године, у навечерје празника Покрова Пресвете Богородице, на бденију у свештеној обитељи Покрова Пресвете Богородице у Ђунису.