Завршетак глобализма и будућност свијета; Значења и вриједности предстојеће епохе Истина, мир и достојанство народа пред Богом
Поштована браћо и сестре, уважени представници драге Русије, уважени домаћини у Тунису, цијењени учесници ове међународне конференције, Благослов Господа нашега Исуса Христа, љубав Бога Оца и заједница Светога Духа нека буде са свима вама!
Свето Писмо нас учи да историја није случајност, већ педагогија Божја.
У причи о Вавилонској кули (Пост. 11, 1–9) видимо човјечанство које је жељело да досегне небо без Бога, да створи поредак у којем је човјек мјерио себе по сопственој сујети, а не по вољи Божјој. Господ раздјељује њихове језике, не као казну, већ као милост: да се човјечанство не би срушило у бездан сопствене гордости. Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат (Јак 4, 6). Зато и данас пропада сваки поредак који се гради без Бога; зато се урушавају системи глобализма који су жељели да свијет уједначе и подреде једној вољи, једној моћи, једној идеологији. Човјек је створен за слободу, а не за униформност. Народи су створени различити, да би се обогаћивали – не да би се поништавали.
Мултиполарни свијет није политички програм – то је истина о Божјем устројству свијета. Сваки народ има своје достојанство, свој језик, своју културу, свој пут пред Богом. Господ каже: У дому Оца мојега много је станова (Јн 14, 2). Данашње вријеме је слика онога што је пророк Давид давно рекао: Земља је Господња и што је на њој (Пс 23, 1). Не припада она једном народу, нити једној империји, нити једном центру моћи. Отуда, крај глобализма и рађање мултиполарности није хаос – него повратак правди.
Дозволите да овдје са дубоким поштовањем истакнем улогу братске Русије. Не као политичке силе, него као земље која је вјековима стајала у одбрани: вјере православне, права малих народа, међународног права, достојанства свакога човјека. Русија се данас у свијету бори не за хегемонију, већ за равноправан свијет, свијет у којем ће се народи поштовати. Свети Јован Златоуст каже: Велики је онај који штити слабога. Русија је много пута у историји за наш српски народ била управо то – штитник, брат, заштитница. И данас, када говоримо о суверенитету, достојанству и правди, Русија је један од ријетких гласова великих држава који говори: Народи имају право да живе у слободи.
Поводом овога, желим да поменем и Косово и Метохију. Косово и Метохија су саставни дио суверене државе Србије, не могу бити предмет трговине и не могу се мјерити мапом. Косово је: мјесто где се небо спустило на земљу, дом наших највећих светиња, наш Јерусалим, мјесто гдје „све што је свето српском роду почива“ (Св. владика Николај). Господ каже: Где је благо ваше, тамо ће бити и срце ваше (Мт 6, 21). Наше је срце на Косову. Наше је благо на Косову. Наше молитве и наша љубав су тамо. И зато је подршка Русије очувању међународног права од непроцјењиве вриједности.
Желим да се обратим и нашој браћи и сестрама расијанима широм свијета. Пророк Јеремија каже: Расејаћу вас међу народима, али ћу вас сабрати из свих земаља (Јер 23, 3). Наши људи у дијаспори: граде цркве, подижу дјецу у вјери, свједоче честитост и трудољубље и чувају своје корјене и кад су хиљадама километара далеко. Они су мост љубави међу народима, мост између Истока и Запада. Свети владика Николај је говорио: Онај ко изгуби веру, изгубио је народ. Онај ко сачува веру, где год да живи, спасава народ.
Браћо и сестре, свијету је данас потребно оно што само Бог може дати: правда, мир, љубав, поштовање и смирење. Господ каже: Блажени миротворци, јер ће се синови Божји назвати (Мт 5, 9). Зато се молимо: да Бог благослови све народе, да умудри велике, да охрабри мале, да утјеши страдалне и да утврди праведнике. Молимо се да благослов Божји буде над Русијом и њеном мисијом мира. Молимо се за Србију, Црну Гору и Републику Српску. Молимо се за наш народ на Косову и Метохији. Молимо се за све Србе у дијаспори. Молимо се за Тунис и све народе који траже пут мира.
Нека истина буде наш пут. Нека мир буде наше оружје. Нека љубав Христова буде наша побједа. Амин.
*Излагање протопрезвитера-ставрофора Драгана Станишића, професора Богословије Светог Петра Цетињског, на међународној конференцији „Крај глобализма и будућност суверених држава“ у Тунису.