Чудесан пут главе Светога Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег
Велики и славни Крститељ Јован би посечен по жељи и наговору злобне Иродијаде, жене Иродове. Када Јован би посечен, нареди Иродијада да му се глава не сахрањује заједно са телом, јер се бојаше да страшни пророк некако не васкрсне. Стога узе његову главу и закопа је на неком скривеном и бешчесном месту, дубоко у земљу. Њена дворкиња беше Јована, жена Хузе, дворјанина Иродова. Добра и благочестива Јована не могаше трпети да глава Божјега човека остане на месту бешчесноме, ископа је тајно, однесе у Јерусалим и сахрани на Гори Јелеонској.
Не знајући о свему томе, цар Ирод када дозна о Исусу како чини велика чудеса, уплаши се и рече: „То је Јован кога сам ја посјекао, он устаде из мртвих“ (Мк 6, 16). После извесног времена неки знаменит властелин поверовавши у Христа, остави положај и сујету светску и замонаши се, и као монах, с именом Инокентије, настани се на Гори Јелеонској баш на оном месту где је глава Крститељева била закопана. Хотећи да зида себи ћелију, он копаше дубоко и нађе земљан суд и у њему главу, за коју му се јави тајанствено, да је Крститељева. Он је целива и закопа на том истом месту. По Божјем промислу та чудотворна глава ишла је касније од руке до руке, понирала у мрак заборава и опет објављивана, док најзад није у време благочестиве царице Теодоре, мајке Михаилове и жене Теофилове, и у време патријарха Игњатија, пренета у Цариград.
Многа чудесна исцељења догодише се од главе Претечине. Важно је и интересантно је, да док би жив, „Јован не учини ниједно знамење“ (Јн 10, 41) а међутим, његовим моштима даде се благодатна чудотворна моћ.
Извод из химнографије спомена Првог и другог обретења главе Светога Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег
„Радуј се света главо и светлоносна, јер си налик на ангела, и мада си давно мачем посечена, али ти си оштрим изобличењем срамну нечистоту посекла; ти си извор чудеса који верне напаја, и спасоносни долазак Спаситељев јавља; ти си давно угледала силазак Духа код њега си се уселио, ти си старе и нове благодати заступник, зато моли Христа, да подари душама нашим велику милост“ (прва стихира на Господи возвах).
„Богом сачувана твоја глава Претечо, као ризница Божјих дарова, из недара земље је заблистала, а ми је верно примамо и њој се славни пророче клањамо, јер се из тебе, Крститељу Христов, великим чудесима обогаћујемо, и опроштај сагрешења добијамо“ (слава на Господи возвах).
„Ходите данас верни, да прославимо мачем посечену свету главу Крститеља, и да њено обретење песмама сретнемо, да је са љубављу похвалимо, јер нам се из ње излива благодат исцелења, јер њу је Ирод хулник давно посекао, по замисли обесне Иродијаде“ (прва стихира на стиховње).
„Твоја глава Јоване свехвални, по Божјем промислу као света рака, је јасно предсказала тајну његовог неизрецивог бића, још из утробе твоје матере, а сада је из земље као из скривнице заблистала, и свима под сунцем замирисала, па излива миро освећења, и духовно проповеда пут покајања, и моли се Спасу свих за душе наше“ (слава на стиховње).
„Од Господа си примио сведочење Јоване, да си већи од свих људи, зато се бојим да ти принесем песме похвале, али ме љубав на то нагони, зато сам почео певати. А ти учини да не будем недостојан твоје помоћи, свехвални, да бих могао песмом твоју свету главу овенчати, трипут благодатни, јер ти целом свету проповедаш покајање“ (икос).
„Светим јављањем је заблистала твоја света глава, из дубоких земљиних недара, Претечо Јоване, јер ти си светило духовне Светлости, зато славећи обретење ми те молимо: да обретемо разрешење од тешких грехова, и да време користимо на уздржање, ради молитава твојих, свехвални Крститељу Спаситељев“ (егзапостилар).