ПИШЕ: Протопрезвитер-ставрофор Младен Жуловић
Нажалост, ових дана се потрефило, да смо и ми имали мајке, које су имале синове јединце и које су их испратиле у Царство Небеско. Данашњи догађај, који у Јеванђељу читамо, у ствари даје нам једну наду, управо да на тај догађај који смо и ми имали, а и овај догађај који је уписан у Јеванђељу, гледамо неким другим очима.
Наин је град један који се налази неких двадесетак километара од Назарета и само апостол Лука пише ово у своме Јеванђељу и помиње овај догађај.
Кад читамо Јеванђеље, Господ је ишао са својим ученицима и било је већ мноштво народа око Њега. Господ је већ имао ту једну врсту популарности. Многи су ишли за Њим и слушали су ријеч Његову.
И сад на вратима града наилазе на поворку и Господ дохвати се носила. У јеврејској традицији онај ко се дохватио мртваца или носила која су носили сматрао се нечистим.
И они који су имали то да се дохвате мртваца или да се дохвате носила, кад су сматрани нечистим, имали су један обред који је морао да прође свако од њих: седам дана да се пости, па да буду издвојени, да се не би нико опет дохватио њих.
Кад су они нечисти, и онај ко се дохвати до њих, и он би био нечист, па би и он морао да иде у неки карантин.
Господ овдје дохвата та носила и Он показује да је увијек спреман да пређе преко свих оних неких норми, забрана и правила, али како би дошао и помогао човјеку.
Удовица, дакле, нема мужа, а ево сад остаје без јединца сина. У то вријеме је било да таква жена, у ствари, више нема никакву заштиту и њој је веома тешко било живјети даље. Како да она изађе? Није имала никога ко може да привређује, ко може ту породицу да храни, и она је заиста сад у великој невољи.
Господ кроз цијели Стари завјет, а и касније Сам Христос, много говори о томе да треба да се погледа увијек на удовицу и на сироче. Господ прилази овдје и помаже жени удовици.
Прилази преко тога, и Он, који је очишћење свега, Он, који је Свети над светима, прилази, дотиче се и враћа у живот овога младића.
Али оно што је негдје за нас важно, ово је најважније — шта је Његово васкрсење. Али ово васкрсење младића, као и Лазарево васкрсење које се десило, у ствари је, да кажем, једно оживљење.
Јер овдје се поново обрео у овом свијету, живио је неко вријеме и опет се упокојио. Али Христово васкрсење је другачије васкрсење од свих.
Он, који је Бог, који је постао човјек, који је живио међу нама, проживио све што проживи сваки човјек и управо је Он окусио ову смрт. И Он, као Животодавац, не може остати у гробу и васкрсава из мртвих.
Дакле, Његово васкрсење није попут овог васкрсења, да Он само оживљује. Јер Он својим васкрсењем успоставља једну нову стварност, а та стварност се зове Царство Небеско.
И ми смо, повјеровавши у то васкрсење Христово, дошли на то да можемо да будемо у заједници са Христом.
А заједницу са Христом, дакле, заједничарење у васкрсењу Његовом, управо ми можемо да остварујемо овдје у Светој литургији и кроз Свету тајну причешћа.
Јер Он, који је Бог, који је постао човјек, који је устао из мртвих, установио Царство Небеско, нас позива да и ми будемо у том Царству Небеском. А дарује нам га тако кроз сједињење са Њим.
Сједињујемо се у литургији кроз Свету тајну причешћа. А сви заједно чекамо Други долазак Христов, када ће Царство Небеско бити овдје у пуноћи.
И каже апостол Павле: они који буду умрли кад дође Господ, они који буду живи, прво ће мртви у Христу васкрснути, потом они који су остали тад на земљи, у том тренутку живи, биће заједно узнесени на облацима у сусретање Господа.
Сви ћемо ићи у сусрет Господу. И то је наш поглед на живот.
Дакле, овдје живимо, припремамо се за живот већи, сједињујемо се на тај начин, као што нам је Господ дао, са Њим, да бисмо задобили Царство Небеско и кад Он дође други пут, живјећемо у пуноћи.
И то је наша нада и то је наша утјеха.
Па тако да и ове мајке, ево, нажалост, и служили смо, и растали се, па смо преко тридесет имена набројали у посљедњих десет година, који су страдали овако трагично, и да су мајке остале без својих синова, без своје дјеце.
Наша је нада Христос и Његово Царство, у коме ћемо сви, ако Бог да, да се нађемо. Зато Господу нашем Исусу Христу, Богу нашем, нека буде вјечна слава. Амин.