Богослужбено прослављање Рођења Господњег, Крштења Господњег и догађаја повезаних са њима развијало се током времена у животу и пракси Цркве. Првобитно прослављени заједно истог дана, њихова славља – и низ од 12 дана између њих – нуде верницима празнични период велике радости.
Историја
Како су одређивали датуме за обележавање догађаја из Христовог живота, рана хришћанска црква је изабрала 6. јануар као датум за обележавање и рођења и крштења Христовог. Почетком 4. века Црква је сматрала да треба направити разлику између ова два празника. Изабрали су 25. децембар за датум прославе рођења Христовог и задржали 6. јануар за крштење.
Избор 25. децембра је, такође, решио и друго питање. Крај децембра био је испуњен паганским окупљањима и свечаностима (у част „бога сунца“ јер је он победио „богом таме“ како су дани полако почели да постају дужи. Хришћани су се враћали паганским искушењима са овим свечаностима, па су црквени оци желели да им обезбеде сопствени разлог за славље. Тај разлог је, наравно, постало рођење Сина Божјег (који је створио сунце).
Када Божић стигне
Наша Православна Црква данас слави великодушно и са великом свечаношћу и радошћу! Када Божић стигне 25. децембра, улазимо у нови литургијски период. Главни период траје 40 дана, од Исусовог рођења до Његовог 40-дневног сретења у храму (2. фебруара). Унутар ових 40 дана постоји нека подподела.
Од 25. децембра до 6. јануара, постао је период од 12 дана од једне главне прославе до следеће главне прославе. Дакле, имамо „12 дана Божића“ који премошћују рођење са крштењем и то је постало празнични период велике радости и славља. Како је време пролазило Напредовао је, 6. јануар је почео да се назива „мали Божић“.
Имамо седмодневну божићну прославу која је део 12 дана Божића, фокусирајући се на непосредне догађаје до Његовог обрезања 8. дана (1. јануара). Од тада почињемо да се припремамо за обележавање Његовог крштења када је имао 30 година.
Крштење Господње
У Православној цркви 6. јануар се званично назива Крштење Господње – Теофанија (Теофанија значи „Божје јављање“), а Богојављење једноставно „јављање“. На дан Христовог крштења, Света Тројица се јавила појавом голуба и гласом који се чуо са неба (Матеј 3:13–17).
Католичка црква је касније у историји променила 6. јануар у долазак мудраца и учинила да крштење буде недеља после 6. јануара. Долазак мудраца се комбинује са истим даном као и рођење. Јерменска црква и даље задржава 6. јануар као свој Божић.
Дванаест дана Божића
Ових 12 дана који чине „12 дана Божића“ такође укључују и друге прославе на различитим нивоима. Први ниво су догађаји који су директно повезани са Христовим рођењем у телу, укључујући убиство 14.000 младенаца витлејемских које је Ирод наредио када се Исус Христос родио (29. децембра) и осмодневно обрезање Христа (1. јануара).
Други ниво током ових 12 дана су богослужбене прославе личности из најранијих деценија ширења хришћанске вере након смрти и васкрсења Христа и Педесетнице, као што је Свети Стефан (један од првих од 7 ђакона јерусалимског храма) који је постао први мученик у хришћанству (27. децембра); и „седамдесеторица“, како су познати, то је 70 апостола које је 12 апостола упутило да путују и проповедају (4. јануара).
Трећи ниво прослава ових 12 дана је за оне који су у каснијим вековима живели и поштовали Христа на чудесне начине и постали светитељи цркве, као што је Света Меланија Римска. из 5. века (31. децембра), Свети Василије Велики из 4. века (1. јануара) и Свети Силвестер, епископ Рима, такође, из 4. века (2. јануара).
У свом развоју током многих векова, дванаест дана Божића које данас славимо постали су теолошки и историјски израз изобиља и живота Христовог и живота Цркве кроз њено хришћанско сведочанство. Следи кратак преглед тема из сваког од дванаест дана Божића.
Дан 1 – 25. децембар – Рођење у телу Господа нашег, Бога и Спаситеља Исуса Христа
Служба пастира и посета мудраца са Истока.
Дан 2 – 26. децембар – Сабор Пресвете Богородице
Слава и хвала њој, која је родила нашег Господа. Такође, 26. је сећање на бекство у Египат када је анђео упозорио Јосифа на планове цара Ирода да побије децу у Витлејему.
Дан 3 – 27. децембар – Свети Стефан архиђакон и први мученик
Био је први од седморице ђакона у „првој“ хришћанској цркви (Дела апостолска 7) кога су Јевреји каменовали до смрти 34. године нове ере. Предање каже да су Богородица и Свети Јован Богослов били сведоци каменовања.
Дан 4 – 28. децембар – 20.000 мученика Никомидијских (мушкараца, жена и деце)
Догађај из 302. године, када је цар Максимијан, током посете Никомидији, сазнао за велики број хришћана који тамо живе и смислио начин да их се реши. Било је то у данима који су претходили Божићу када је посетио Никомидију, па је на Божић, док су хришћани били у цркви… његови војници окружили цркву, тако да нико није могао да оде. Царев изасланик им је дао избор да се одрекну Христа и принесу жртву паганским идолима, или да буду спаљени. Сабрани хришћани су изабрали смрт. Војници су запалили са све четири стране цркве и зграда је горела пет дана. Дим је имао посебан мирис, а златна светлост је окруживала цркву.
Дан 5 – 29. децембар – 14.000 деце из Витлејема
Цар Ирод је био бесан чувши од мудраца о новорођеном Богомладенцу у Витлејему и наредио је да се све бебе, до 2 године, побију у Витлејему и околини. То се догодило годину дана после рођења. Ирод је потражио Захаријиног сина, такође, тек рођеног (Јована, који је касније постао Крститељ), мислећи да ће Јован бити „Нови цар“. Када је Захарија одбио да преда Јована, Ирод је убио Захарију, као што је убио и Симеона који је примио Христа као четрдесетодневног Исуса Христа.
Дан 6 – 30. децембар – Ђакон Тимон (један од седморице ђакона)
Такође се рачуна као један од седамдесеторице апостола који су постали епископи у Арабији. Тамо је умро распећем у трећем веку (298. године нове ере). Истог дана, имамо мучеништво Свете Анисије из Солуна, рођене од богатих и угледних родитеља. Остала је сироче као млада. Помагала је сиромашнима и посветила се молитви и посту. То је поново било време цара Максимијана. Један од његових декрета био је да свако може слободно да убија хришћане када и где их сретне, без суђења или казне. Тако, док је Анисија једног дана била напољу на улицама, војник јој је пришао и кроз директан разговор са њом потврдио да је хришћанка. Прободена је ножем испод ребра, поставши тако мученица.
Дан 7 – 31. децембар – Ништа директно повезано са Божићем, али две важне личности из 4. и 5. века које су у великој мери сведочиле о хришћанском животу.
Мученик Зотик, заштитник сиромашних, свештеник у Цариграду, који је имао дом за сиромашне и оболеле од заразних болести. Био је близак познаник цара Константина Великог. Света Меланија Римска, рођена од богатих родитеља, била је приморана да се уда за младог племића. Након што је добила двоје деце, убедила га је да треба да живе као брат и сестра. Њихово двоје деце је умрло и сложили су се да дају своју имовину сиромашнима и цркви. Путовали су и на многа далека места чинећи добра дела. На крају је постала монахиња на Маслинској гори у Јерусалиму. Недеља после Божића – спомен на праведног Јосифа, цара Давида и Јакова брата Господњег, првог епископа Јерусалимског.
Дан 8 – 1. јануар – Обрезање Господње
У складу са јеврејским законом од времена Авраама, Јосиф и Марија су одвели Исуса у храм на обрезање када је и добио име „Исус“, име које је Марији објавио Архангел Гаврило (Лука 1:31). Овај чин обрезања показао је да је Исус на себе узео право људско тело. Такође, 1. јануара, врши се спомен светог Василија Великог. Рођен око 330. године, за време владавине Константина Великог. Василије је провео 19 година у Атини студирајући филозофију, реторику, астрономију и друге световне дисциплине. У зрелим годинама крштен је у реци Јордану. На крају је постао епископ Кесарије у Кападокији, а нажалост је умро млад, у 50. години. Био је велики учитељ вере.
Дан 9 – 2. јануар – Свети Силвестер, епископ Рима
Са 30 година изабран је за епископа и служио је 20 година / умро је 335. године. Он је привео Свету Јелену у хришћанску веру, а касније и самог цара Константина. Овом светиељу се приписује „реформа“ суботњег поста (укидање строгог поста у дан суботњи) чинећи само Велику суботу строгом суботом поста. Црква у овај дан, такође, врши спомен свете Теодоте, мајке свете браће Козме и Дамјана, чудотвораца и бесребреника.
Дан 10 – 3. јануар – Пророк Малахија (500 година пре Христа)
Малахија је пророк који је прорекао долазак и мисију светог Јована Крститеља (Малахија 3:1). Црква у овај дан врши спомен светог мученика Гордија. Рођен у Кесарији Кападокијској и био је официр у римској војсци за време владавине цара Ликинија. Након војске, отишао је на Синај (на планину Хорив) проводећи време у расуђивању и молитви. Избоден је ножем 320. године, бивајући прибројан лику светих мученика.
Дан 11 – 4. јануар – Сабор седамдесеторице апостола
У овај дан се врши спомен ових апостола које је Господ, такође, изабрао, а који су следили дванаесторицу апостола (Лука 10:1-11), шаљући их по двоје у сваки град пре него што је сам морао да оде. Ово је било слично периоду Старог завета по томе што је и Мојсије имао седамдесет старешина које је поставио – (Излазак 18:21, 22; 24:1).
Дан 12 – 5. јануар – Свештеномученик Теопемпт, епископ Никомидијски, и свети мученик Теона
Ово је било доба цара Диоклецијана који је прогонио хришћане. Када је Теопемпт доведен пред цара, одговорио је на царев захтев да се одрекне Христа цитирајући Свето писмо – (Матеј 10:28) „Не бојте се оних који убијају тело, а који не могу душу убити.“ Затим је додао – „чините са мојим телом шта вам је воља“. Диоклецијан је послао свог врача да превари и надмаши епископа… када је Теона видео да чак ни отров неће наудити епископу, обратио се Христу. Теопемпту је потом одсечена глава 298. године, а Теона је жив сахрањен 298. године.
Славно прослављање Крштења Господњег
- јануар – Крстовдан (Строги пост)
- јануар – Прослава Крштења Госпдоњег (Богојављење)
- јануар – Сабор светог Јована Пророка, Претече и Крститеља
Са енглеског превела редакција портала „Кинонија“
Извор: Vema.com.au