ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Ефесцима светог апостола Павла (Зач. 220 – гл. 2, ст. 11-13)
Браћо, памтите да ви, који сте некада по телу незнабошци били, називани необрезање од оних који су се звали телесно обрезање руком вршено, да бејасте у оно време без Христа, отуђени од заједнице Израиљеве и страни у заветима обећања, наде немајући, и без Бога на свету. А сад у Христу Исусу, ви који сте некад били далеко, постадосте близу крвљу Христовом.
И за упокојене, 1. Сол (Зач. 270 – гл. 4, ст. 13-17)
Браћо, нећу да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 72 • Гл. 13, ст. 18-29)
Рече Господ причу ову: Чему је слично Царство Божије, и са чиме ћу га упоредити? Слично је зрну горушичном, које човек узевши баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске настанише се на гранама његовим. Опет рече: Са чиме ћу упоредити Царство Божије? Слично је квасцу који узе жена и покри га у три копање брашна, док не ускисе све. И пролажаше по градовима и селима учећи и идући у Јерусалим. Рече му пак неко: Господе, је ли мало оних који се спасавају? А он им рече: Борите се да уђете на уска врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи. Кад устане домаћин и затвори врата, и почнете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе, Господе, отвори нам! И одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте. Тада ћете почети да говорите: Једосмо пред тобом и писмо, и по трговима нашим учио си. А он ће рећи: Кажем вам, не познајем вас откуда сте. Одступите од мене сви који чините неправду! Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у Царству Божијем, а себе напољу истеране. И доћи ће од истока и запада и од севера и југа и сешће за трпезу у Царству Божијем.
И за упокојене (Јн, зач. 16 • Гл. 5, ст. 24-30)
Рече Господ Јудејима који су му дошли: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; и даде му власт и да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.
ТУМАЧЕЊЕ
Сада је у Христу Исус онај који је некада био далеко врло близу због Крви Христове
Ако не учествујемо у завету којим се нешто обећава, немамо наду да ћемо доћи икада до Бога, већ смо у овом свету без Њега, па су и све наше ствари део незнабожачких… Израиљци су тада без свог савеза, не као неки странци, већ зато што су били немарни и оклизнули су се о Закон, не као странци, већ као немарни. Нису разумели, шта је то завет обећања? И даћу теби и семену твом након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу хананску у државу вечну, и бићу им Бог (1. Мој. 17, 8) и Бог је много тога још обећао. (Св. Јован Златоуст, Омилија 5 на Еф. 2)
Тако дакле више нисте туђи и дошљаци, него живите са светима и домаћи сте Богу (Еф. 2, 19)
Рече му, пак, неко: Господе, је ли мало оних који се спасавају?
Мислим да је моја дужност да поменем зашто је пут којим човек иде у животу узан? Шта год да жели како би ишао тим уским путем, пре свега, потребна му је чврста и непоколебива вера, а друго је беспрекорна моралност у којој нема места за стид и која је према свим мерама људске праведности. Зато Давид и говори: Суди ми, Господе, по правди мојој, и по безазлености мојој нека ми буде (Пс. 7, 8). Невиност и праведност анђела нека нам буде мера за нашу природу и славу. Потпуно је другачије са становницима земље, који живе по нижим законима и нормама, јер су и по својој природи нижи…
И поред свега, они који желе да живе светим животом не могу то без дела, тако да треба да говоре и буду на путу који води ка врлини, а знамо да је многим људима то управо најтеже. Треба да живимо дуготрпељиво и да се узвишено понашамо. Ми морамо да ум уздигнемо толико да ниске страсти не могу да га преузму, или ће нас нерационални импулси водити у потпуну телесност. Онај који то успе и духовно се огради од свих телесних похота ићи ће успешно на уском путу. Зато је писано: Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова (Приче. 16, 26). Чујете ли како пророк јасно говори да је најважније да завладамо над уништитељском силом сопственог тела. Господ говори: А од времена Јована Крститеља до сад царство небеско на силу се узима, и силеџије добијају га (Мт. 11, 12). (Св. Кирило Александријски, Тумачење Јеванђеља по Луки, Омилија99)
Царство Небеско с напором се осваја
Господ рече да се Царство Небеско са напором осваја, и подвижници га задобијају. У посланицама апостола Павла излажу се начини спасења, који не зависе од нас, јер их је Бог већ нама одредио и пре нашег рођења… Каква је веза између божанске промисли и наше слободне воље? Одговор је да се Царство Небеско са напором осваја, подвижници га добијају и битније је од личних напора. Када апостола Павле каже да није од човека како мисли, то значи да нечији напори не доносе много… Неопходно је да се све доведе у везу: да необично чврсто тражимо и очекујемо све с благословом. То није само напор који води ка циљу, јер, ако је без благодати, напор има мало делотворности, али ако има благослова, онда је напор велики и дела су иста. Оба се збивају у једном човеку да би он напредовао и ишао ка циљу. За нас је довољно да свим срцем верујемо и тада Божји благослов не може да буде мали или да нашкоди истини, али тако да не утиче на човекову слободу. Обично се то решава овако: Бог зна како ће човек користити слободну вољу и доносити одлуке онако како би божанско предодређење усмерило човечји живот, а не у смислу да живи према предодређењима. (Св. Теофан Затворник, Објашњење неких библијских текстова, бр. 67)
