Настављајући предање које је дато Јеванђељем, прво које смо слушали, а које је записао апостол и јеванђелист Лука, који је, како смо чули, јер изабра још неке друге апостоле из тог другог реда седамдесеторице, у чије чланство и посланство спада и он сам. Апостол значи послан, а сам свети Лука, који се, поред бављења књижевним дјелима и књижевношћу онога времена, записавши догађаје на основу свједочења оних првих апостола, великих, како још кажем, у том смислу, записао догађаје о Христовом животу.
Дакле, из реда седамдесеторице, први је насликао иконе Пресвете Богородице, Господа Христа, Петра и Павла. Дакле, зачетник је иконографије. А онда се свједочи да је био и љекар, у складу са достигнућима медицине као науке онога времена. Стога и многе здравствене установе носе његово име и имају га за заштитника својих установа, које се баве животом, спасавањем и очувањем живота овоземаљског и тјелесног, а ништа мање и духовног, јер једно без другога не могу опстати, а поготово не могу постати.
Дакле, Лука свједочи и овај јеванђелски одјељак, како Христос шаље апостоле, што значи, рекох, име њихово — посланици, и како ће и на који начин Христос прорицати, како ће се свијет према њима односити. А та пророчка служба, која је апостолима дата кроз њихово посланство, и свештена служба наставиће се кроз вијекове и кроз свједочења свих оних који буду у прејемству или посланици: На првом мјесту ученици апостола, а онда сви свети Божји.
Дакле, не само свети него и светитељи, јер ријеч светитељ подразумијева поучавање или просвјетљење оних који буду њима повјерени, а то је паства, односно словесно стадо и разумно стадо.
И такав међу њима, међу многим светитељима, као насљедник Светога Саве и Светога Василија, јесте и Свети Петар. И чита се свима појединачно, када се прослављају светитељи, чита им се овај одјељак јеванђелски, који је записао Свети Јован Богослов, јеванђелист, о добром пастиру и о томе шта пастирство у Цркви подразумијева, односно жртвовање, као и сачување и исцјељивање болести, немоћи и недуга сваком народу. Будући исцјелитељи и од затрованости, од зловјерја, невјерја или кривовјерја.
То је дар који су добили светитељи и зато су добили ријеч поучавања, јер они нису ништа друго него живо, проживљено, доживљено и посвједочено Јеванђеље Христово.
Посвједочени Христос у тијелима позваних и призваних, а они су својим животом и слободном вољом, одговарајући и одазивајући се, потврдили оно што им је као дар и као предање дато. А они су се само трудећи, чистећи како своје тијело, тако и ближњих својих, сами били светионици оне неугасиве свјетлости, нетварне, а она је и јесте Христос.
Њиховим молитвама, Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра из рода нашега, нека Господ њиховим молитвама просвијетли и освијетли сваку душу нашу.