Црква читаву своју годину проводи кроз васпитавање и поучавање, а започиње свој богослужбени и свети круг од Васкрса па до следећег његовог празновања. Сви догађаји у историји домостроја спасења показују како је Господ устројио да је свет, иако пао у грех и слабост и нарушио поредак закона природе, поново враћен и приведен Оцу Небеском.
У осму недељу по Духовима говори се о чудесном умножењу пет хлебова и две рибе, које Господ Исус Христос умножава, најављујући тиме тајну проповеди светих апостола. Јер их шаље да се умножи Црква и да се Јеванђеље рашири широм васељене.
Ове две рибе, као символика, представљају Стари и Нови Завет који се обједињују у Христу. Риба, као становник воденог света, од најранијих времена символише Христа, који у себи сједињује старозаветно и новозаветно, дошавши ради нашег спасења и очишћења.
У тој тајни, коју нам је Господ даровао да бисмо се поново сјединили са Њим, данас празнујемо и оце првих шест Васељенских сабора. Они су, као наследници апостола, кроз историју Цркве чували и утврђивали праву веру.
Црква се ширила и умножавала, а они који су отпадали од ње били су позивани на повратак. Свети оци су, као сведоци и пророци, исправљали заблуде свога времена, објављујући истину и тајну наше вере.
Првих шест Васељенских сабора утврдили су темеље православног исповедања вере. На Првом и Другом Васељенском сабору састављен је и потврђен Символ вере, а каснији сабори одбранили су Цркву од јереси које су се појављивале.
Нажалост, многе јереси потицале су од учених људи који су се ослањали само на своје знање и разум. А знамо да је и лукави демон најумнији међу створењима. Зато су многи падали у искушење да наруше поредак вере, не схватајући колико је то погубно, не само за њих саме, него и за читаву Цркву.
Зато је Црква установила празник светих отаца, да се, прослављајући њих, не клањамо људима као идолима, већ да прослављамо Христа, у коме су они пронашли свој смисао, живот и спасење.
Иако живимо у времену искушења, ратова и страдања, Бог је и у нашем времену даровао велике духовнике. У двадесетом веку то су били Свети владика Николај, Преподобни Јустин Ћелијски, а потом и наши пастири: патријарх Павле, митрополит Амфилохије и епископ Атанасије. Они су, по угледу на свете оце, носили крст свога времена и сведочили истину Христову.
Увек је Господ изњедравао такве пророке у свим крајевима своје Цркве.
Данас се чита и јеванђелски одломак који говори о тајни првосвештенства. Христос у својој првосвештеничкој молитви говори Оцу Небеском: „Да сви једно буду, као што смо Ми једно.“
Тајна свештенства није у телесном или умном савршенству, већ у усавршавању у Господу и у јединству са Њим и међу собом.
Данас прослављамо и Сабор Светог Архистратига Гаврила. Свети анђели су наши сарадници у делу спасења. Њихово име значи весници, јер они објављују вољу Божју. Прва велика вест коју је Архангел Гаврило донео била је Благовест, а свака истинита јеванђелска вест проповеда се благодаћу Божјом и уз помоћ светих анђела.
Нека молитвама светих отаца, који су нас научили правој вери у Свету Тројицу, и молитвама Светог Архистратига Гаврила и свих светих анђела, Господ благослови и умножи сваку радост и милост у овом нашем сабрању.
Беседа коју је аутор изговорио на светој Литургији у Саборном храму Преображења Господњег у Требињу, 13 / 26. јула 2026. године.