"ВЕРА БИВА ОД ПРОПОВЕДИ" (Рим. 10,17)

Портал при Мисионарском одељењу
Архиепископије београдско-карловачке

Вештачка и духовна интелигенција

Фото: Инфо-служба Митрополије црногорско-приморске

ПИШЕ: Архимандрит Јаков (Канакис)

„Наша нестабилна епоха“, то је оно што нас све брине. У року од неколико година имаћемо нове податке и многа достигнућа. Технолошка цивилизација заиста галопира и они који имају времена и склоности да прате догађаје такође имају потешкоћа да то схвате.

Вештачка интелигенција је најновији изазов, што многе брине. Видело се до сада да све ново увек ствара неко питање. Али ово такође изазива несигурност, можда чак и страх. То је још једна „непознаница“ коју је створила наука, која донекле барем одговара, преко својих представника, да је то ствар која „превазилази“. Створили смо нешто што нас приморава да тражимо начин да га „контролишемо“. Али није први пут да се то дешава. И када је рачунар ушао у наше животе, постојала су слична осећања и питања. Исто се дешава са свим оним што има реч „интелигентан“ испред себе.

Све горе наведено је ушло у наше доба и променило га је. На боље у неким стварима, али и на горе у многим другим. За све постоји добра и лоша употреба. Човеку је потребна духовна јасноћа да „види“ и користи открића и сваку нову ствар која је откривена за своју корист. И не само своју личну корист, већ опште добро, добро света, друштва.

Тема вештачке интелигенције биће објашњена и коришћена како јој се будемо приближавали. Нека она не постане још један „материјал“ у Вавилонској кули. Нека човеку суштински помогне, а не да га изолује, посебно младе људе од радости рада, али и радости учења и стварања. Да створи слободне грађане који могу да мисле „светло“. Нека људи буду у стању да философирају, теологизирају и стварају. Не да пројектују и „праве“ тип особе која еволуира само притиском на неке тастере и ствара само са свог стола. Нека она не постане још једно средство изолације и ограничавања. Често нас ова открића воде ка самообожењу које елиминише све духовно и увећава ароганцију. Технологија је корисна, али још кориснија је духовност. Комбинација то двоје је најбоља, најплоднија и помаже људским друштвима и појединцима. Технолошка експлозија у рукама и умовима људи без духовности такође постаје опасна.

По питању отуђења изазваног безобзирном употребом рачунара, видео игара и мобилних „паметних“ телефона, поделићемо лично искуство. Налазимо се у ери када су први рачунари тек стигли у Грчку и почињу да улазе у домове, наравно, поред предузећа. Међутим, и даље постоји „искуство“ комшилука, играња на игралиштима, свега што су деца радила и раде углавном да би се развијала без стреса и притиска. Поподне је и готово без икаквог договора о времену за сусрет са осталом децом, једно по једно прилазимо познатом месту где је све почело. Међутим, једно од деце недостаје. Није било тешко доћи испред његове куће и викнути му да изађе. Није сам одговорио, али од његове мајке смо чули да „неће данас изаћи, немојте га чекати“. Шта се десило? Први рачунар је стигао у наш комшилук. Од
тада је нешто у нашој комуникацији скоро прекинуто, нешто се променило. Већ смо ушли у друго доба. Нисмо престали да живимо као пре, али ништа се више није дешавало као раније.

Времена се мењају, али нажалост не воде увек ка најбољем. Потребно је време, просветљење и добро расположење да бисте посматрали шта се дешава око вас и напредовали као особа, као духовно биће, као члан заједнице.

Подели ову објаву са другима:

Дозвољено је бесплатно преузимање садржаја са сајта уз обавезно навођење оригиналног линка ка објави.

Претрага