ПИШЕ: Епископ Доситеј (Радивојевић)
Данас смо сабрани око Свете Чаше Христове, прослављајући Светог благоверног деспота Стефана – небеског покровитеља Војске Србије. Није случајно што је управо он изабран за патрона наше војске. У његовој личности сусрећу се оно што се понекад у свету погрешно раздваја: дубока вера и велика храброст, молитва и одговорност, мач и Јеванђеље, љубав према Богу и љубав према отаџбини.
Свети деспот Стефан је живео у времену великих ломова. Држава је била окружена моћнијима, народ исцрпљен, а будућност неизвесна. Али није дозволио да га тешка времена лише наде, нити да страх постане његов саветник. Знао је да се држава може чувати само ако се најпре сачува човек, а човек се чува онда када не изгуби Бога.
И ми живимо у времену великих искушења. Свет је немиран. Моћни се надмећу, народи стрепе, а технички напредак доноси и нове облике зависности. Данас се не воде само битке оружјем. Воде се битке за истину и лаж, за породицу, за васпитање деце, за памћење, за културу, за веру и за идентитет.
Зато је данас, можда више него икада, потребна мудрост Светог деспота Стефана.
Он нас учи да није довољно бити снажан – треба знати зашто смо снажни. Није довољно бити наоружан – потребно је бити морално утврђен. Није довољно чувати границе земље – потребно је чувати и границе сопствене савести.
Један народ може изгубити много тога, али ако изгуби веру у Бога, љубав према истини и свест о томе ко је, онда је изгубио оно најважније. Свети деспот Стефан није био само ратник. Био је човек књиге, човек знања, дипломата, задужбинар и песник. Написао је Слово љубве, јер је разумео да је љубав највећа сила којом Бог управља светом. Она не искључује храброст, него јој даје смисао.
Зато је његов пример драгоцен и за данашњу Војску Србије. Војска није позвана да буде сила ради силе. Она је позвана да буде чувар мира, заштитник народа, гарант слободе и независности државе. А таква служба захтева не само знање и обученост, него и честитост, самодисциплину, пожртвованост и верност заклетви.
Свето Писмо каже: „Ако Господ не сазида дом, узалуд се муче који га зидају; ако Господ не сачува град, узалуд не спава стражар.“ (Псалам 126, 1) То не значи да стражар није потребан. Напротив. То значи да су и стражар и војник најјачи онда када знају да своју службу врше пред лицем Божијим.
Зато данас молимо Светог благоверног деспота Стефана да измоли од Господа мудрост онима који доносе државне одлуке; расуђивање онима који командују; снагу и истрајност свим припадницима Војске Србије; а целом нашем народу слогу, веру и љубав.
Нека нам помогне да останемо народ који неће изгубити своје духовно наслеђе, своје светиње, своје достојанство и своју слободу. Јер истинска слобода није у томе да човек може све, него да не пристане ни на шта што је недостојно Бога и човека.
Нека би молитвама Светог благоверног деспота Стефана Господ укрепио нашу Војску, благословио нашу Србију, даровао мир целом свету и учинио да увек будемо достојни вере коју смо примили од светих предака.
Амин.
Беседа коју је аутор изговорио на светој Литургији у београдском храму светог апостола и јеванђелиста Марка на Ташмајдану, 19. јула / 1. августа 2026. године.