"ВЕРА БИВА ОД ПРОПОВЕДИ" (Рим. 10,17)

Портал при Мисионарском одељењу
Архиепископије београдско-карловачке

Кроз свете Тајне као кроз прозор улази Сунце правде у овај тамни свет

У уводом делу разговора катихета Бранислав је објаснио појам светих Тајни, наводећи да су свете тајне свештене радње у којима се на видљив начин излива невидљива благодат Светог Духа. Гост је подсетио да су свете Тајне пројаве јединствене Светајне – Цркве, у којој Бог даје човеку божански живот и избавља га од греха, смрти и ђавола. Поред тога, Бранислав је навео да су крштење, миропомазање и свештенство, непоновљиве, а да су остале поновљиве, те да је циљ свих светих Тајни остварење заједнице са Христом, будући да кроз свете Тајне као кроз прозор улази Сунце Правде у овај тамни свет.  

На питање о конкретном броју светих Тајни, гост Јане Окиљ је рекао да се најчешће наводи број од седам светих Тајни, али да тај број има искључиво символични значај, јер број седам представља пуноћу и савршенство. Према речима катихете Бранислава, и мало водоосвећење и велико освећење (троносање) храма, као и монаштво, све то можемо поимати светим Тајнама. У том духу, набрајање светих Тајни и заустављање на одређеном броју води опасности да се заборави њихова заједничка основа, а то је света Евхаристија у којој оне добијају смисао.

У оквиру разговора на тему светих Тајни, уредник портала „Кинонија“ је у кратким цртама објаснио да свака од светих Тајни своје утемељење налази у Христу, о чему сведоче многобројна светописамска сведочанства. Поимање светих Тајни као дела Христовог присутно је не само у литургијским текстовима, већ и код отаца Цркве. Блажени Августин говори: „Крштење заиста није у сили оног ко га врши, а исто тако ни оног ко га прима, него је у сили његове сопствене светости и истине, благодарећи Оном ко га је успоставио”. Свети Јован Златоуст вели: „Управо Отац, Син и Свети Дух све савршују. Свештеник тек уступа свој језик и своју руку. За време светог Причешћа рука самог Христа пружа се ка тебиˮ. Исти свети отац наставља: „Дарови Божји нису последица било какве врлине свештеника; они свецело јесу дејства благодати. Дело свештеника је у томе да просто отвори своја уста, а оно што изговара, савршава Бог. Евхаристијски дарови остају једни те исти, ма ко да их приноси – Павле или Петарˮ, закључио је катихета Бранислав Илић. 

Говорећи о светотајинском животу савремених хришћана, катихета Бранислав је нагласио да светотајински живот представља духовну лествицу уз коју се уздижемо. Гост Јане Окиљ је посебно истакао следеће: Иако нас брзина овоземаљског живота сурово спутава са светотајинске и световрлинске стазе, уколико смо целим бићем добро утемељени у светотајинском животу, љубављу и помоћу Божјом постаћемо победиоци свих овоземаљских тешкоћа. 

У закључку емисије, катихета Бранислав Илић је поздравио гледаоце, позивајући их да читају дела Светог владике Николаја и Преподобног Јустина Ћелијског, јер су нам они оставили бесцен благо. Посебно је било занимљиво јер је уредник портала „Кинонија“ поделио сведочанства о великом поштовању које православни Јелини имају према наведеним новојављеним светитељима који су били тајанствени сведоци и благовесници љубави Божје. 

Подели ову објаву са другима:

Дозвољено је бесплатно преузимање садржаја са сајта уз обавезно навођење оригиналног линка ка објави.

Претрага