Из поука Светог Теофана Затворника
Постоји разлика између онога ко се назива хришћанином и онога ко заиста живи по Христу. Није довољно имати исправна дела ако у срцу нема живог огња љубави и ревности. Тај тихи унутрашњи пламен мења читав живот из корена. Тек тада почиње прави духовни пут – не споља, него изнутра. Постоји тренутак који из корена мења све. То је онај преломни моменат у протицању нашег живота када неко почиње заиста да живи по Христу, када се у човеку јасно и недвосмислено почињу испољавати суштинске одлике хришћанског живљења.
То што се неко назива хришћанином и што је члан Цркве, само по себи, још није поуздан знак истинског живота у Христу. Можемо се убрајати у вернике, а да суштински нисмо ни близу Господа. То је истина која је свима позната, али је често заборавављамо: „Неће сваки који Ми говори: Господе, Господе, ући у Царство Небеско“ (Мт. 7, 21). Може се човек по спољашњости сматрати хришћанином, а у дубини бића то не бити.