ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела 10, 21–33)
У дане оне, Петар сишавши људима посланим њему од Корнилија рече: Ево, ја сам тај кога тражите. Ради чега сте дошли? А они рекоше: Корнилије капетан, човјек праведан и богобојазан, на добру гласу код свега народа јудејскога, примио је заповијест од анђела светога да те позове у свој дом и да чује ријечи од тебе. Онда их позва унутра и угости. А сутрадан уставши пође с њима, и неки од браће која бјеху из Јопе пођоше с њим. И сутрадан уђоше у Кесарију. А Корнилије их чекаше сазвавши родбину своју и блиске пријатеље. А кад Петар улажаше, срете га Корнилије, и паднувши пред ноге његове поклони се. А Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам само човјек. И с њим разговарајући уђе, и нађе многе који се бијаху сабрали, и рече им: Ви знате како је забрањено човјеку Јудејцу дружити се или долазити иноплеменику; али мени Бог показа да ни једнога човјека не треба звати поганим или нечистим. Зато и дођох без поговора чим сам позван. Питам вас, дакле, ради чега сте ме позвали? А Корнилије рече: Прије четири дана ја постих до овога часа, и у девети час бијах на молитви у кући својој; и гле, човјек стаде преда ме у хаљини сјајној, и рече: Корнилије, услишена је молитва твоја и милостиње твоје бише споменуте пред Богом. Пошаљи, дакле, у Јопу и дозови Симона који је прозван Петар; он гостује у кући Симона кожара поред мора; када он дође, рећи ће ти. Онда одмах послах теби, и ти си добро учинио што си дошао. Сада, дакле, сви ми стојимо пред Богом да чујемо све што ти је од Бога заповјеђено.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 7, 1–13)
У време оно, хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтједе да ходи, пошто тражаху Јудејци да га убију. Бијаше пак близу јудејски празник Сјеница. Тада му рекоше браћа његова: Отиди одавде и иди у Јудеју. да и ученици твоји виде дјела твоја која чиниш; јер нико не чини нешто у тајности, а сам тражи да је познат. Када тако што чиниш. покажи се свијету. Јер ни браћа његова не вјероваху у њега. Тада им рече Исус: Вријеме моје још није дошло, а вријеме је ваше свагда спремно. Не може свијет мрзити вас; а мене мрзи јер ја свједочим о њему да су дјела његова зла. Ви отидите на овај Празник: ја још нећу ићи на овај Празник, јер се моје вријеме још није испунило. Рекавши им ово, остаде у Галилеји. А кад отидоше браћа његова, тада и сам оде на Празник, не јавно, него као утајности. А Јудејци га тражаху о Празнику и говораху: Гдје је онај? И бијаху о њему многе препирке у народу: једни говораху да је добар, а други говораху: не, него вара народ. Али нико не говораше јавно о њему због страха од Јудејаца.
ТУМАЧЕЊЕ
Петар је подигао Корнилија говорећи да устане јер је и он човек
Да ли сте запазили да пре свега апостоли уче али тако да од тога не чине неке велике лекције? Погледајте како Петар говори о милости Божијој, У девети час… Корнелије рече… молим се. То ми се чини да човек себе у животу усмери само ка правилима и ка временским ограничењима. А како треба да буде велика молитва, сама по себи, када буде узнета пред анђеле. Тако и Павле говори (Рим. 2, 11) да Бог не одбија ни једног човека. (Св. Јован Златоуст, Омилија 23 на Дела. 10)
Свет мене мрзи јер сам доказао зла дела
Ништа није горе од малициозности и злобе. Кроз то је смрт ушла у свет, јер од када је ђаво видео поносног човека користио је све како би га уништио. Зато је Авељ убијен и зато су Јевреји постали убице хришћана… Шта рећи? Како је дошло до тога да су Га убили они који су га слушали усред Храма, Он је говорио јасно и гласно, а они му ништа не рекоше. Еванђелиста наводи да је Он показао доказ свима њима и за Његовог Оца и за Његову човечанску природу. Када је говорио да нема силу – Он је говорио о Његовом човештву, радећи све ствари које чини обичан човек, али када је стао између њих показао је моћ Очеву. У оба случаја Он је говорио истинито. (Св. Јован Златоуст, Омилија 48 на Јн. 7)
Приближавао се јудејски празник постављања Сјеница. Празник Сјеница је био један од три главна јудејска празника (поред Пасхе, Педесетнице; вид. Понов. законе 16, 16) и празновао се врло свечано и весело. Установљен је у спомен на четрдесетогодишње странствовање Јудејаца по пустињи на путу у обећану земљу. У сећање на овај догађај сав народ се током седам дана празника пресељавао у специјално постављене шаторе. Јерусалим је у то време представљао огромни лагер поклоника: тргови, улице, баште, дворишта, пољане – све је било закрчено шаторима.
Тада му рекоше браћа Његова (Исусова): Отиди одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дјела Твоја која чиниш. На другим местима у Јеванђељу Исусова браћа се називају по имену (Мт. 13, 55; Мк. 6, 3): Јаков, Јосија, Симон и Јуда. Они нису били рођена браћа Христова, већ наречена, – рођена деца Јосифа, обручника из његовог првог брака. Овог мишљења се држе Григорије Богослов, Епифаније, Кирил Александријски, Иларије, Јевсевије, Теофилакт и други.
Јер браћа Његова не вјероваху у Њега. Они су били у недоумици у погледу суштине (суштаства) названог Брата свога и желели су да што пре реше ову недоумицу; с једне стране, они били су запањени великим чудима Исусовим, али с друге – нису могли да признају за Месију онога, са којим су били у свакодневним житејским односима. У таквој настројености духа сада су Му предлагали да изађе из Галилеје у Јудеју.
Тада им рече Исус: Вријеме Моје још није дошло, а вријеме је ваше свагда спремно. Вас свијет не може мрзети, а Мене мрзи, јер свједочим о њему да су дјела његова зла. Ви отидите на овај празник, а Ја још нећу ићи на овај празник, јер се вријеме Моје још није испунило. За браћу Господњу није било опасно путовање у Јерусалим, јер услед неверовања њиховог у Месију њихова дела и речи нису били такви да би изазивали мржњу Јудејаца према њима. Другачији је био положај Христов: Он је сведочио о искварености Јудејаца, разобличавајући њихова зла дела и зато им је био мрзак.
Рекавши им ово, остаде у Галилеји. А када отидоше браћа Његова, тада и сам оде на празник, не јавно, него као у тајности. Дошао је тајно, то јест не свечано као пред последњу Пасху, није био праћен гомилама народа, које су обично ишле за Њим. Таква опрезност се објашњава тиме, да се време Његово још није испунило, док су Јудејци били страшно озлобљени против Христа и Његових следбеника: о Христу, иако су биле многе препирке у народу… али нико не говораше јавно о Њему због страха од Јудејаца.