Из поука преподобног Григорија Паламе
Јоаким и Ана, који су живели у браку и били непорочни пред Богом, Израиљцима су се, према закону, чинили достојнима прекора јер су били бездетни. Како у то време још није било наде на васкрсење, мислило се да је неопходно наслеђивање рађањем. Сада пак, када нам је Она, на данашњи дан рођена Дјева, девственим рађањем подарила вечност, није нам више неопходно наслеђивање кроз рађање деце. У то време су Израиљци бројно потомство сматрали за велику врлину, а бездетност (неплодност) за највећи порок, због чега су и оне праведнике, уместо да их хвале због врлине, презирали што немају деце. Будући ожалошћени њиховим презиром, ови праведници су се опомињали Авраама и Саре, као и других што су осетили дубоку жалост због немања деце, а затим су, имајући на уму лек који су они нашли као исцељење у тако великој жалости, одлучили да и сами са молбом притекну Богу. Целомудрени Јоаким је отишао у пустињу, тамо се настанио и подвизавао постом, узносећи Богу молитву да постане отац. Он није прекидао молитву нити се враћао отуда све док није добио уверење да ће његова прозба бити услишена. Будући једномислена са њим, Ана се затворила у оближњем врту, вапијући Господу са болом у срцу: „Услиши ме, Боже отаца мојих, и благослови ме као што си благословио и Сарину утробу“. И Господ ју је услишио и благословио их, и дао им обећање. То обећање се данас (тј. на данашњи дан) и испунило, и Господ им је подарио чедо, чудесније од сваког претходног чуда, Родитељку Онога што је све створио, Која је људски род обожила и земљу онебесила, Сина Божијег учинила (сином) човечијим а људе синовима Божијим, јер је у Себи бесемено зачела и као Оваплоћеног неизрециво родила Онога Који је све из небића привео у биће и пресаздао га у добробиће, не допуштајући да се распадне у небићу.
Из ког је разлога Она потекла од неплодне утробе? Да би родитеље ослободила бола и прекинула њихово понижење, а такође и да би унапред изобразила ослобађање од бола и проклетства прародитеља нашег рода које ће се кроз Њу извршити. Како би се природа одважила да оскрнави ону утробу, у којој је пребивала и из које је потекла једина жена која је обитавала у Светињи над светињама и једина жена која је постала обитавалиште Створитеља природе? Као што се ни пре ни после Ње није појавила Дјева Мајка и Мајка Божија и као што ни пре Ње ни после Ње нико није обитавао у Светињи над светињама, тако је доликовало да и унутар ове утробе ни пре ни после не буде зачет ниједан други плод. Како је требало да Дјева постане Мајка Божија и то из рода Давидовог и у време погодно за наше спасење, како се приближило време и како је требало припремити ову Дјеву, у роду Давидовом није се нашао нико узвишенији у врлини нити се неко показао племенитијим (благороднијим) по начину живота и роду (пореклу). Тога ради постадоше ови бездетни почаствованији од оних што су имали много деце, да би се свеврлинска Дјева родила од многоврлинских и свепречиста од изврсних у целомудрености и да би целомудреност, сједињена са молитвом и подвигом дала плод, да би постала родитељка девствености и девственост која је по телу непорочно родила Онога, што је по божанству од девственог Оца рођен пре свих векова. О, каква је крила имала њихова молитва, и какву је одважност задобила пред Господом! О, колико су чиста била она срца ка да су узнела овакву молитву, која је нечему таквом претходила и такво нешто достигла! Требало је да се приуготови велико чудо над чудима и да природа постепено уступи пред благодаћу.