Из поука преподобног Јустина ћелијског
Има људи који у прво време свога земаљског живота не сматрају овај свет за виноград Божији, за дело Божије, за економију Божију. За њих овај свет је чаршија, а они – беспослене бадаваџије. На разне начине, а најпре преко Анђела, Господ их опомиње, буди, разбуђује, освешћује, да дођу к себи, к свести да је овај свет – виноград Божији, добро Божије, а људи су све дотле беспослене бадаваџије док се не запосле на њему, на том добру Божијем. Бог никада не оставља без награде и то правичне награде: „што беде право даћу вам“ (стих 4). У ствари овом причом решен је проблем рада, запослености и незапослености. Спасова је мисао: овај живот – рад је у винограду Божијем. Беспосличари су они који тако не схватају живот. Рад у свету, као у винограду Божјем, и јесте човеково назначење у овом свету. Без тога рад постаје досада, и мука, и очајање, и проклетство. Све је то у ствари беспосличење.