ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Колошанима светог апостола Павла (Зач. 261 – гл. 4, ст. 10-18)
Браћо, поздравља вас Аристарх, који је сужањ са мном, и Марко, нећак Варнавин, – за којега примисте заповести ако дође к вама, примите га –, и Исус, прозвани Јуст, који су из обрезања: они су једини моји сарадници за Царство Божије који ми бише утеха. Поздравља вас Епафрас, који је од вас, слуга Исуса Христа; он се једнако труди за вас у молитвама да будете савршени и испуњени сваком вољом Божијом. Јер ја сведочим за њега да има велику ревност за вас и за оне који су у Лаодикији и за оне у Јерапољу. Поздравља вас Лука, лекар љубљени, и Димас. Поздравите браћу у Лаодикији, и Нимфана и домаћу цркву његову. И када се ова посланица прочита код вас, настојте да се прочита и у Лаодикијској Цркви, а ону из Лаодикије да и ви прочитате. И кажите Архипу: гледај службу коју си примио у Господу, да је испуњаваш. Поздрав мојом руком, Павловом. Опомињите се мојих окова. Благодат са вама! Амин.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 50 • Гл. 10, ст. 1-15)
У време оно изабра Господ и других седамдесет ученика својих, и посла их два по два пред лицем својим у сваки град и место куда намераваше сам ићи. И рече им: Жетве је много, а посленика мало; зато се молите господару жетве да изведе посленике на жетву своју. Идите; ево ја вас шаљем као јагањце међу вукове. Не носите кесу ни торбу ни обућу, и никога не поздрављајте на путу. У коју год кућу уђете најпре кажите: Мир дому овоме! И ако буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се вама. А у тој кући будите, и једите и пијте што у њих има, јер је посленик достојан плате своје; не прелазите из куће у кућу. И у који год град уђете и приме вас, једите што вам се изнесе, и исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближило вам се Царство Божије. И у који год град уђете и не приме вас, изишавши на тргове његове, реците: И прах што нам је прионуо од града вашега за ноге наше отресамо вам. Али ово знајте да вам се приближило Царство Божије! Кажем вам да ће Содому бити лакше у Дан онај неголи граду томе. Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се, седећи у кострети и пепелу, покајали. Али Тиру и Сидону биће лакше на Суду него вама. И ти, Капернауме, који си се до неба подигао, до ада ћеш се сурвати.
ТУМАЧЕЊЕ
Аристарх, Марко, Јуст, … моји сарадници… Епафрас, Лука, лекар љубљени, и Димас… поздрављају вас
Видите ли колико је велика ствар када нисте љубоморни и завидни. Мука је њихова, а задовољство ваше… Сви они добро знају да све што урадите, могу и они да ураде. И тада су дела њихова, а слава ваша… Ако твој брат задобија славу тиме што лепо говори или брилијантно и савршено ради неку ствар, дајте му да подели са вама славу… Често непријатељима не дамо ту могућност, па да ли онда себе дајемо ђаволу? Не мислите и не чините то, већ нешто друго, супротно, јер је и тај део Бога, а слава прелази на тело. Како су онда мудри и они који су далеко од овога? Некада због твоје грешке, јер виде вас како настављате са оним што није ваше… Ви нисте добили своју репутацију јер сте добри говорници, већ зато што делите своју радост и славите Бога…
Ако ставите под своје ноге дела љубоморе и зависти, себе јачате и задобијате венац славе. Онај ко остаје љубоморан на све, тај удара на Бога, жели да Црква пропадне. Зато удара на Бога…
Није једноставно да схватимо да треба да буде Воља Његова, а онај који је испуњен Вољом неће страдати … (Св. Јован Златоуст, Омилија 11 и 12 на Кол. 4)
Господ је призвао и седамдесеторицу других и послао их двојицу по двојицу
Шта ово значи? Овде се говори о дванаесторици ученика… Послао их је саме у свет. Било их је прво дванаест, а затим све више и више, не само што их је придодавао њиховом броју, већ зато што су они имали силу коју су многи препознали. Он је њих одмах рукоположио и одредио… А очигледно је да им је Он био женик и Господар Жетве … иако Дух још није био дат. Како су они имали духове да лече или чине чуда Његовом заповешћу или Његовим ауторитетом? Видите ли величину Његове службе? Видите ли част Његових апостола? Видите ли како је Он омогућио да они чине чуда, као да је то нешто сасвим обично. На исти начин је њима и говорио због поноса да су бесплатно добили и да бесплатно дају… Јер тада ће њихово биће бити чисто и ослобођено похлепе. (Св. Јован Златоуст, Омилија 32 на Мт. 9, 4, 6)
Он је одговорио на многа питања услед различитих сврха: прво је своје ученике ставио изнад било које сумње у њих; друго, ослободио их је од сваке бриге тако да су били спремни да све што имају дају свету; треће, научио их је како да имају Његову силу и моћ. То је увек наглашавао њима: да ли вам је нешто недостајало, када сам вас слао босе и наге међу људе… Његова жеља је била да их поучава до савршенства, али тако да мисле дан за дан. Његов наум био је да их пошаље као учитеље целом свету. Због тога је те људе начинио анђелима, ослобађајући их од све светске бриге, тако да брину само о једном: о поучавању. Али их је Он, у ствари, и од тога ослободио: Не размишљајте о томе шта ћете говорити… Није им Он рекао да траже јаке особе за разговор, већ да када проповедају не мењају кућу… Они не би требало да брину о онима који их примају у кућу, нити да их називају незајажљивим и самодовољним. Ове ствари нису речене само апостолима, већ – и каснијим – светитељима. Нека би нас Бог ојачао да их заменимо, јер ништа друго не одликује постојаност живота као оно слобода од нужности… (Св. Јован Златоуст, Омилија 32 на Рим. 9, 7-9)
Морамо да видимо која мудрост је Њему потребна и коју Он иште. То тражи од својих слугу… И ако одустанемо Његово тело треба да се одсече, јер анимално није за одбрану, али и таквима морамо да сачувамо главе. Он каже да у истом маниру од свега можемо да одустанемо осим од вере, чак и од добра, тела, живота, … Ако у човековим делима треба да видимо исти резултат, као и када читамо Дела апостолска, видећемо како су се Јудејци издигли против њих, јер су наоштрили зубе на те људе, који опонашајући голубице одговарају на сваку злобу… Бог је припремио њих, који читају Дела апостолска, да буду у сваком случају добри, јер их Он учи да надвладају зло и да Његове победе буду и њихове… (Св. Јован Златоусти, Омилија 33 на Мт. 10, 3, 4)
Он такође осећа име града где је послао петорицу апостола. За Филипа и ону двојицу главних апостола изабрао је Витсаиду, а Језекиљ је био такође убеђен законом и зато је рекао за Јерусалим: Потврдићеш да су сестре у својим гресима… Као и за Содому, јер се и за њу каже да је изгубила благодат и прекршила Закон… (Св. Јован Златоуст, Омилија 37наМт. 11, 6, 7)
