Нови Завет се састоји од четири Еванђеља, Дела апостолских, апостолских посланица и Откривења Јовановог. Први комплетан списак новозаветних књига какве имамо данас појавио се преко триста година после смрти и васкрсења Христовог. Дао га је Свети Атанасије Велики у Васкршњој посланици 367. године после Христа. Четири Еванђеља су написана од тридесет до шездесет година после Христове смрти и васкрсења. У међувремену, Црква се ослањала на усмено предање – сведочанства очевидаца – као и на разасута предеванђелска документа (каква се наводе у 1. Тимотеју 3, 16 и 2. Тимотеју 2, 11-13) и писано предање. Већина цркава је имала само део онога што ће постати Нови Завет. Кад су сведоци Христовог живота и учења почели да умиру, апостоли су писали, вођени Духом Светим, да би сачували и учврстили расуто писано и усмено предање. Зато што су апостоли очекивали да ће се Христос ускоро вратити, изгледа да нису имали на уму да ће ови еванђелски извештаји и апостолска писма својевремено бити сабрана у Свето Писмо.
Било је и тзв. „апокрифних Еванђеља“. То су била Еванђеље по Јеврејима, Еванђеље по Египћанима, Еванђеље по Петру, да поменемо само нека од њих. Сам Нови Завет говори о постојању таквих списа. Еванђеље по Луки почиње следећим речима: „Будући да су многи покушали изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама,… намислих и ја … по реду писати теби“ (Лк. 1, 1, 3). Када је Лука писао, Матејево и Марково Еванђеље су била једина два написана канонска Еванђеља. Временом су сва, осим четири Еванђеља, била искључена из новозаветног канона.
Током времена, Црква је установила који су списи заиста апостолски, а који нису. Била је то дуга борба, која је трајала неколико столећа. У току утврђивања аутентичности новозаветног текста, Црква се неколико пута састајала на саборе. Ови црквени сабори су се суочили са многим питањима, између којих је било и питање канона Писма. Црква је канон утврдила установивши шта је очевидна истина и пракса помесних Цркава Божјих.
Када је Црква чула Ваплоћену Реч Божју, и почела да записује Његове речи, она је тако учествовала са Богом у рађању писане речи, Новога Завета. На питање: „Шта је било прво, Црква или Нови Завет?“, одговор је, и библијски и историјски, кристално јасан. Црква је саздала Нови Завет.