Појмовник православља: Акатист

Фото: Дечани

Акатист (грч. Ἀκάθιστοσ – не седећистојећи), химна благодарности. Православна химнографија познаје акатисте посвећене Светој Тројици, Часноме Крсту и неким светитељима. 

Акатист најшире употребе је онај посвећен Пресветој Богородици, „Возбраној Војеводје“ (Заштитници Цариграда); ово је ремек дело византијске литургијске химнографије. Овај акатист има облик поеме сачињене од 24 икоса и кондака, а сваки икос сачињен је од прозби сачињених од дванаест стихова (подобно опису из Откр. 12), и завршава се узгласом: „Радуј се Невесто, неневесна!“ Ова химна има за основ кондаке које је испевао Свети Роман Слаткопојац (491–560), ђакон у Бејруту и Цариграду, а приписује се патријарху Сергију (између 610. и 638. г.). Византијски философ Михаило Псел (XI век) приписује овај акатист Георгију Писидијском, библиотекару Свете Софије, који га је, наводно, саставио 629. године, у доба Ираклија, поводом византијске победе над Аварима који опседаху Цариград, победе која је приписана Пресветој Дјеви („Благодаримо Ти за победу“). Овај догађај представљен је у иконографском облику у 24 сцене на западним зидовима пронаоса. Особито се пева у суботу која претходи петој недељи Великог поста.

Овај акатист даје богослужбену потврду учењу о Дјеви Марији као Пресветој Богородици – Θεοτόκος, које је потврдио Трећи Васељенски Сабор у Ефесу (431), као и другим начелима православне христологије и теотокологије утврђеним у V и VI веку.

Подели ову објаву са другима:

Дозвољено је бесплатно преузимање садржаја са сајта уз обавезно навођење оригиналног линка ка објави.

Претрага