Јеврејска реч на крају молитве и значи „нека тако буде“ или „тако ће бити“ (1. Цар. 1, 36; Мт. 6, 13). Реч означава поузданост и чврстину вере. Закључни усклик литургијских молитава који означава веру и потврђује прихватање Божје речи и дела. Потиче од јеврејског израза аман што значи чврсто стајати. Уобичајено значење је тако јесте, нека тако буде. То је свечана потврда и израз прихватања (од стране Божјега народа) стварности, истине, снаге онога што је Бог учинио и што још увек чини. Свака молитва, сваки усклик и литургијски чин „запечаћује“ се тим Амин, које народ изговара. И заиста би се могло рећи да је хришћанин онај ко има право да каже Амин, тј. да прими и усвоји оно што му Бог дарује у Цркви.
