Анафора (грч. ἀναφορά, лат. anafora – узношење, подизање, принос) – средишњи део православних Литургија, који одговара канону Евхаристије. Анафора се састоји од скупа молитава благодарности, освећења и призивања, праћених символичким покретима и радњама, за време којих се врши претварање (μεταβολή) светих дарова (τα δορά) у Свете тајне (τὰ ἅγια).
Молитва анафоре има следеће делове:
- Увод (благодарење, чији врхунац представља апотеоза – серафимска химна Свјат, Свјат, Свјат)
- Анамнеза, спомен (од Ти си тако заволео свет… до Пијте из ње сви…)
- Епиклеза, призивање (од Сећајући се, дакле… до Да ове свете тајне…)
- Заступништво (од Особито за пресвету… до прозбене јектеније)
Молитва анафоре одувек је имала карактер дијалога између свештеника и народа. Одговори народа припадају молитви и представљају њен део (једно претпоставља друго). Овај дијалошки карактер дужни су да поштују и свештеник и народ. Први ишчекује одговор другог, а други не претендује да покрије оно што говори први.