Појмовник православља: Антифони

Антифони, у основи, не представљају форму посебне песме, већ посебан начин извођења – антифони, респонзорни, тј. наизменично певање два хора (реч „антифон“ потиче од грчких речи αντί – „против“ и φωνή – „глас“, и буквално значи „противгласје“, „наспрамно певање“). Овакав начин певања потиче из античке драме, одакле је прешло у црквену употребу. Црквено предање говори нам о виђењу Светог Игнатија Антиохијског анђелских чинова који поју антифонске химне у част Пресвете Богородице, на основу којег је он увео овакав начин појања у својој цркви. Антифоно певање врло је рано било распрострањено у целом хришћанском свету.

Осим да означи начин певања, реч антифон се користи у литургици за означавање песама или делова песама (грч. αντίφωνα). Постоји више врста антифона:

1. Антифони Псалтира – катизме Псалтира деле се на три славе – антифона – који се понекад тако и певају.
2. Антифони степена певају се у наставку степених псалама (119–133) на полијелејном јутрењу.
   На Литургији се употребљавају:
3. у недељу – изобразитељни антифони – одређени псаламски стихови који се наизменично поју на почетку Литургије (а потичу из изобразитељне). Антифони изобразитељни јесу стихови 102. и 145. псалма (Благослови душо моја Господа… и Хвали, душо моја, Господа) – као 1. и 2. антифон, док се као 3. антифон певају блажена (заповести блаженстава са тропарима). Иако изворно блажена подразумевају појање целих псалама, у парохијској пракси пева се један стих 102. псалма у 1. антифону (1. слава), и химна Јединородни Сине као 2. антифон (2. слава).
4. на празник – празнични антифони – сачињени су од стихова различитих псалама (који се читају), у зависности од празника. Припев на 1. антифону је Молитвама Богородице, на 2. антифону Спаси нас Сине Божији, после славе Јединородни Сине, а на 3. антифону тропар празника.
5. свакодневно – свакидашњи антифони, тј. стихови 91, 92, и 94. псалма (Добро је исповедати се Господу, Господ се зацари, Ходите, обрадујмо се Господу), са припевима: Молитвама Богородице, Молитвама Светих Твојих, Спаси нас Сине Божији. После три стиха чита се Слава и ниње, следи припев, који је у 2. антифону химна Јединородни Сине.

Празнични антифони, као и изобразитељни, првобитно су певани за време проскомидије, за којом је следио велики вход (на овај је долазио 3. антифон). Пошто је проскомидија премештена на почетак Литургије, премештени су и антифони који су остали на том месту и пошто је проскомидија постала издвојен сегмент Литургије.

„Појмовник православља“ је пројекат мисионарског портала „Кинонија“ који уз менторство својих катихета припремају и реализују ученици Православног катихизиса – Верске наставе из више средњих школа.