Најстарији тип хришћанског храма је „базилика“. По своме плану (тлоцрту), хришћанска базилика представља правоугаоник, чија дужина износи две ширине. Њен унутрашњи простор је редовима стубова по дужини био подељен на три или пет издужених делова, који се називају „бродовима“ (тако разликујемо тробродне или петобродне базилике). Сходно броју „бродова“, на источној страни подизано је неколико „апсида“, полукружних олтарских простора. У црквама мањих димензија није било поделе на „бродове“ и постојао је само један олтарски полукружни простор. Храмови су подизани са олтаром ка истоку, док је са западне стране, то јест са стране улаза у храм, подизан “нартекс“, или припрата, а испред њега још и тзв. „портик“ (спољни нартекс, трем). Средњи „брод“ обично је био виши и шири од бочних; између стубова средњег брода, на зидовима изнад крова бочних бродова налазили су се прозори који су осветљавали читаву унутрашњост базилике.
Хришћанска базилика води директно порекло од античке базилике.
Сам назив показује да је у питању „царско здање“, од грчке речи βασιλεύς што значи цар или судија. Базилика је у то време сматрана за најсавршенији архитектонски облик, па су у виду базилике подизане све државне установе (basilica forensis) као и куће богатих људи (basilica domus). Природно је да су и хришћани за своје храмове изабрали управо онај стил архитектуре који је у то доба сматран за најлепши и најсавршенији. Осим тога, познато је да су први хришћани, будући да још нису имали храмове, своја евхаристијска сабрања одржавали у кућама имућнијих људи обраћених у хришћанство, који су за те скупове одвајали најлепше просторије у својим кућама. Те просторије су имале форму правоугаоника, са стубовима који су их делили на три дела.
По угледу на ове римске базилике подигао је цар Константин прве хришћанске храмове који се такође називају базилике. Овај израз је доцније ушао у општу употребу, нарочито на Западу, и њиме се означавају не само ранохришћански него и романички, па и многи потоњи храмови базиликалног типа. Познате Константинове базилике биле су Латеранска базилика, Базилика Светог Петра (претеча касније, ренесансне базилике) и Базилика Светог Павла изван зидина, у Риму, цркве Свете Софије и Светих Апостола у Цариграду, Црква Рођења Исуса Христа у Витлејему и Црква Светог Гроба у Јерусалиму.
