Блажен човек који не иде на веће безбожника – 1. псалам и уједно 1. катизма (1. псалам 1. катизме), која се чита (или пева) на недељном вечерњу. Прву катизму чини првих осам псалама, од којих су неки месијански, односно могу да буду сврстани у пророштва или да буду некако повезани са Господом Исусом Христом и чином спасења људског рода, које је Он извршио на земљи.
Сам псалам Блажен муж је изванредно леп и говори о праведнику који нема ничег заједничког са грешним, са безбожним, и који се кроз песничко поређење упоређује са дрветом, посађеним уз изворске воде. Каже да његов лист не опада – код њега листови не опадају и плодови се не суше, а оно ће процветати, као и душа праведника, која припада Господу. А даље иде упоређивање: Не тако безбожни, не тако, него као прах, којег растерује ветар са лица земље – али не живе тако безбожни, они су слични прашини коју јаки ветар подиже са земље.
Византијски богослови (посебно Св. Симеон Солунски) у овом псалму су видели указивање на Христа као на образ истинске праведности, а руски писци видели су у том тренутку вечерња подсећање на Закон Старог Завета. Ова два тумачења не искључују једно друго. У ширем смислу, са Христом се упоређује сваки праведник, а у апсолутном смислу, то је једино Господ Исус Христос.
