Бог Господ и јависја нам, благословен грјадиј во имја Господње (Пс. 117, 26–27), то јест Бог је Господ, и јави се нама; благословен Који долази у име Господње. Бог Господ је двадесет седми стих 117. псалма (Исповедајте се Господу јер је добар), који се пева на јутрењу после шестопсалмија. Тим речима народ се обраћао Спаситељу приликом Његовог свечаног уласка у Јерусалим; такође, како је Он сам рекао, њима ће Га дочекати и приликом Његовог другог доласка (Мт. 23, 39). Као један од најрадоснијих псалама, 117. псалам је у старозаветном богослужењу одређиван за певање на било који велики празник, у случају јављања израиљском народу велике милости Божије, спаса од смрти и уништења. У њему се налази пророштво о Спаситељу света (стих о камену који су одбацили зидари, али који је постао крајеугаони камен (видети причу о злим виноградарима у Мт. 21, 33–42). Месијански стихови овог псалма указују на символичку тему јутрења – јављање Месије, оваплоћење Сина Божијег.
Бог Господ се пева четири пута, при чему се пре сваког певања произноси по један стих узет из истог псалма. Непосредно након што се отпева Бог Господ, следи певање тропара на Бог Господ. Ови тропари називају се отпусним (отпуститељним) тропарима јер се певају и на крају вечерња. То су тропар празника или један од недељних тропара (њих је осам, према броју гласова).
Бог Господ се на недељном бденију увек пева на владајући глас, на бденијима уочи дванаест великих празника на глас празничног тропара, а на бденијима у част светима на глас тропара светог.
