Богородичним се назива последња строфа сваке групе стихира. Поје се на И њине (И сада) и посвећен је, као што следи из назива, прослављању Пресвете Богородице. Богородичан, који садржи циклус недељних стихира на „Господи возвах“ назива се догматик, будући да се у њему налази излагање догмата Оваплоћења.
Пошто се поштовање Пресвете Богородице од VIII века веома појачало, појавиле су се у црквеном песништву безбројне песме посвећене Богородици, богородични. Св. Јован Дамаскин је први увео обичај да у свакој песми канона иза три тропара долази последњи тропар богородичан, у којем је похвала Пресветој Богородици, тако да су и оним канонима који нису имали ове богородичне песме оне додаване. Не само да је то случај био са канонима, него и са другим песмама, којима су додавани тропари, у којима су похвале Пресветој Богородици.
