Тропар недељног вечерња, најпознатији богородичан и једна од најпознатијих химни уопште. На недељном вечерњу, по обичају Православне Цркве да се сваки низ песама закључује песмом у част Богомајке, три пута се поје тропар Богородице Дјево (друге варијанте појања овог тропара налазе се у Типику). За такав тропар одабране су речи најрадосније од свих које је Богоматер чула и које су дошле до нас: поздрав који су јој упутили анђео и праведна Јелисавета (Лк. 1, 28.42). Тропар је састављен од оних библијских богонадахнутих речи које су окружене и испреплетене нашим (Богородице, Дјево, Марија, родила си Спаситеља душа наших). Основна мисао песме, која Богоматер позива на радост (Радуј се), у јеврејском и грчком језику имала је значење поздрава, у складу са латинским и руским „здраво“. Певање на недељном свеноћном бденију наместо празничног тропара песме, посвећене Матери Божијој – још је једно подсећање на то да је недеља дан посебног њеног прослављања.
