Наос (грч. ναός – лађа, брод), средишњи део унутрашњости православног храма, намењен верницима за време богослужења. С олтарским простором чини језгро и нераздвојиву целину црквене грађевине (у средњовековним списима, као и у савременом грчком језику, термин „наос“ представља синоним за црквено здање у целини). Понекад је називан „лађом цркве“, чиме се символично указује на брод на коме верујући налазе уточиште и спас у току земаљског живота, живота бура и искушења.
Од олтарског простора наос је одвојен олтарском преградом, иконостасом, над којим је тријумфални лук, који у архитектонско-символичком смислу такође раздваја олтарски простор од наоса, док је од припрате одвојен зидом високим до свода, или ниском дрвеном преградом.
Кад је реч о положају верника у наосу, до данас се задржала подела по којој је јужни простор наоса одређен за мушкарце, а северни за жене. У старини је ова подела била много детаљнија и обухватала је разне групе – брачнике, неожењене, монахе, катихумене, покајнике, уз то одвојене по половима. Ова подела је често зависила од обичаја локалних средина, и нема канонски карактер.
У црквама базиликалног типа – тробродним базиликама, лађа цркве била је подељена на главни, средњи брод и на бочне лађе. У византијској и српској средњовековној архитектури неретко су уз наос формирани и бочни параклиси. Наос са четвороугаоном основом наткриљен куполом, карактеристичан за византијски стил, символички је израз оваплоћења Христовог. Наос такође символички представља „земаљско небо“.
У наосу се налази већи део црквеног мобилијара, између осталог и Богородичин и архијерејски трон, некада и владарски престо, седишта за ктиторе и настојатеља, проповедаонице, певнице, налоњ, свећњаци. У наосу се такође могу наћи и гробови истакнутих личности, ктитора и црквенодостојника.
Кад је реч о живопису, у највишој зони наоса налази се циклус Великих празника, испод ње је зона Христових страдања, у трећој зони су Христова чуда и поука, а у четвртој може бити циклус патрона. У нижим зонама обично су представе светих мученика у медаљонима, и у најнижој зони, изнад сокла, стојеће фигуре светих, груписане по категоријама.
