Химна у част Богородице, део канона на јутрењу и канона Евхаристије на Литургији. Химна Достојно је ваистину представља спој двеју песама: Достојно је ваистину блаженом звати тебе Богородицу, која је састављена на Светој Гори 980. године, и ирмоса девете песме трипесног канона Великог петка (дело Козме Мајумског, † после 743.) Часнију од херувима, с тим што је њено појање на Литургији било уведено знатно касније. У изворима познатим науци та се химна први пут среће у Литургији Апостола Јакова из XIV века.
На Литургији Светог Василија Великог уместо Достојно је пева се О тебје радујетсја (Због тебе се радује). У дане великих празника наместо Достојно је пева се химна, која се назива задостојник (уместо Достојно). Задостојник се састоји од припева и ирмоса 9. песме празничног канона. На пример, од Пасхе до Вазнесења задостојник је припев Пасхалног канона Ангел вопијаше (Анђео клицаше благодатној)… и ирмос Светли се, светли, Нови Јерусалиме…
Достојно јест (као и задостојник) представља одговор на литургијски возглас Особито за Пречисту и Преблагословену… Богородицу, који представља почетак завршног дела молитве анафоре – заступништва. Црква се, на крају освећења дарова, моли за молитвено заступништво светих, са Пресветом Богородицом на челу. Док се пева Достојно, свештеник у олтару наставља са читањем молитве заступништва.
Достојно је заиста
да Блаженом зовемо Тебе, Богородицу
Увек Блажену и Свебеспрекорну
И Матер Бога нашега
Часнију од Херувима и неупоредиво славнију
од Серафима
Тебе што Бога Логоса непорочно роди
истинску Богородицу величамо.