Свети Дух је Бог, треће Лице Пресвете Тројице. „А Дух (Свети) је Господ“ (2. Кор. 3, 17). О Његовом Божанству јасно се говори у Светом Писму. „А Петар рече: Ананија, зашто испуни сатана срце твоје да слажеш Духу Светоме /…/ Ниси слагао људима него Богу“ (Дап. 5, 3-4). Свети апостол Павле каже: „Не знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама?“ (1. Кор. 3, 16). Свети Дух је раван Оцу и Сину. Спаситељ је шаљући ученике на проповед заповедио: „Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. Учећи их да држе све што сам вам заповедио; и ево, Ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин“ (2. Кор. 13,.13). Свет је створен уз делатно учествовање сва три Лица Пресвете Тројице. „У почетку створи Бог небо и земљу. А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом; и Дух Божји дизаше се над водом (1. Мојс. 1, 1-2). „Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот“ (Јов. 33, 4). Свети Дух све оживљава. „Докле се не излије на нас Дух с висине и пустиња постане њива (Ис. 32, 15). „Дух Господњи је на Мени; зато Ме помаза да благовестим сиромасима; посла Ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедам заробљенима да ће бити пуштени, и слепима да ће прогледати; да ослободим потлачене, и да проповедам пријатну годину Господњу“ (Лк. 4, 18-19); „Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије. Што је рођено од тела, тело је; а што је рођено од Духа, дух је“ (Јн. 3, 5-6). Свети пророк Исаија наводи седам дарова Светог Духа: „И на њему ће почивати Дух Господњи, дух мудрости и разума, дух савјета и силе, дух знања и страха Господњега; мирисање ће му бити у страху Господњем“ (Ис. 11, 2-3). Духом Светим су се остваривала сва пророчанства: „И послије ћу излити Дух Свој на свако тијело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, старци ће ваши сањати сне, младићи ће ваши виђати виђења“ (Јоил. 2, 28). Пре Својих крсних страдања Исус Христос обећава ученицима да ће им послати Светог Духа Којег назива Утешитељем: „А Утешитељ Дух Свети, кога ће Отац послати у име Моје, Он ће вас научити свему и подсетиће вас на све што вам рекох“ (Јн. 14, 26). Ово јеванђељско место је врло драгоцено, јер показује да су Свети апостоли, као и пророци писали по надахнућу Светог Духа. Силазак Светог Духа на апостоле на дан старозаветне Педесетнице је довео до рађања новозаветне Цркве (Дап. 2, 1-21). Благодаћу Светог Духа савршава се свих седам црквених Тајни.
Духом Светим били су испуњени старозаветни пророци, па су зато и могли више векова унапред предсказати долазак Господа Исуса Христа у овај свет; предсказати Његово учење, Његову проповед, Његова чуда, страдања и васкрсење.
Духом Светим били су испуњени ученици Христови, па су зато и могли проширити и утврдити Његову свету Цркву.
Када је Господ Исус Христос слао Своје ученике на проповед, рекао им је: „Кад вас буду предавали на судове, не брините се како ћете и шта ћете говорити. Јер Дух Свети у онај час говориће из вас“ (Мт. 10, 17-20; Лк. 12, 11-12).
Духом Светим били су испуњени Светитељи, па су својим животом и делима од Бога прослављени и стекли вечни блажени живот у вечном царству Христа Спаситеља.
Духом Светим били су надахнути преци наши, па су подигли многобројне цркве и манастире, у њима се Богу молили и народ одржавали у вери и побожности.
У Цркви је Дух Свети, па су, по апостолу Павлу, и наша тела храмови Духа Светога.
Дух Свети јавио се на крштењу Христовом изнад реке Јордана.
Дух Свети јавио се ученицима Христовим у Јерусалиму, док су били на молитви на Педесетницу.
Духа Светога добијамо и ми на крштењу, које се врши у име Свете Тројице.
Духа Светога призивају свештеници када служе Свету Литургију, на којој кроз Свето Причешће примамо Тело и Крв Господа Исуса Христа и сједињујемо се са Њим.
Дух Свети упућује људе на извршавање заповести Божје науке.
Дух Свети упућује људе да живот свој одржавају у чистоти телесној и светлости духовној.
Дух Свети даје живот људима и одржава веру и побожност.
Ко у цркву иде и искрено се Богу моли и наду своју полаже у Господа, у њему делује Дух Свети. Ко се искрено каје за грехе своје и Бога призива за опроштај, у њему делује Дух Свети. Дух Свети делује у сваком човеку који добро мисли, добро говори и добро ради и има љубав према Богу и људима.
Благодат Духа Светога доводи побожне људе у чисто духовно стање њихове природе, благодарећи коме верници, рођени Духом Светим, јасно и одређено разумеју истине божанског Откривења и немају потребу за нецрквеним потврдама и објашњењима своје вере. Они добијају духовну способност да проповедају о Христу силом, којом покоравају срца слушалаца.
Свети апостол Јован пише: „Помазање које примисте од Њега, у вама остаје, и нема потребе да вас ико учи; него како вас то исто Помазање учи о свему, и истинито је и није лаж“ (1. Јн. 2, 27).
Плодови „помазања од Светога“ (1. Јн. 2, 20) посебно су се пројављивали у првим Христовим ученицима. Тако, ђакон Стефан, руковођен силом Божијом (Дап. 1, 8), проповедао је народу о Христу са непобитним мудрим аргументима, тако да његове наводе нису могли побити учени Јудеји тог времена (Дап. 6, 10). Благодарећи озарењу Духа Светог, апостоли на Јерусалимском сабору непогрешиво су определили однос хришћанства према јеврејству и одбацили обрезање за хришћане (Дап. гл. 15); само кроз откривење Духа апостол Јован Богослов сазнао је шта ће бити са хришћанима у последња времена (Откр. 1, 10-11); Дух Свети и данас крепи хришћане у немоћима које их сналазе и без Духа Светога ми не знамо о чему треба да се молимо (Рим. 8, 26).
Свето Писмо представља спољашње раскривање оних истина о којима сакривено говори облагодаћеном хришћанину Дух Свети. У том смислу, „све је Писмо богонадахнуто“ (2. Тим. 3, 16). У њему су изложене истине неопходне за наше спасење (2. Тим. 3, 15; Дап. 13, 26; Тит. 1, 1-3). Зато су те истине и откривене хришћанима помазаним Духом Светим, и то не само на извесно време, већ су дате са циљем да оне вечно не изгубе своју силу, управо онако како је то Спаситељ рекао: „Небо и земља ће проћи, али речи моје неће проћи (Мт. 24, 35).
Међутим, важно је чувати се лажних откривења, која нису од Бога. Апостол Павле устаје против оних људи који су се прикривали лажним озарењима од Бога и тако обмањивали простодушне хришћане својим тумачењима о стварима, које нико од њих никада није видео: „Нико да вас не обмањује тобожњом понизношћу и служењем ангелима, упуштају и се у оно што није видео, и узалуд надимајући се телесним умом својим“ (Кол. 2, 18).
Помазање је сила Духа Светог која нам помаже, да ми који смо сједињени у црквену заједницу, можемо дубље да разумемо, правилније изразимо и што тачније другима предамо вољу Божију. Истинитост сваког оног „помазаног од Светога“ једино може да се потврди његовом сагласношћу са Речју Божијом и гласом целе Саборне Цркве Христове (5. Мојс. 13, 1-5). Само они хришћани који су у Цркви, који се непрестано хране благодаћу Духа Светог, немају потребу да их било ко други изван Цркве Христове учи о познању Бога, јер они га сами знају и воле: „Ако неко љуби Бога, тога је Бог познао“ (1. Кор. 8, 3).
Варајући човека сотона може узети обличје анђела светлости (2. Кор. 11, 14). Отуда и хришћани, судећи по спољашњости, у стању су да најгрешнију помисао прихвате као да је она, тобоже, дата Духом Светим (Јн. 7, 24). Имајући то у виду можемо рећи, да је једини поуздани доказ помазања хришћанина од Духа Светога само пуна сагласност сведочанства помазаног са учењем апостола и Саборне Цркве Христове, као самог тела Господа Исуса Христа.